Арифовићу 10 година затвора због убиства српских цивила у Сребреници
Арифовић је проглашен кривим за убиства цивила заробљених 12. јула 1992. године у мјесту Залазје код Сребренице, који су раније предали оружје, као и да је 21. јуна 1992. у мјесту Ратковићи код Братунца убио Живана Продановића.
Смајловић је проглашен кривим да је пуцањем у тијела мртвих извршио њихово скрнављење, али је ослобођен кривице да је учествовао у убиствима.
Вијеће Суда БиХ је Амира Салиховића ослободило кривице за незаконито хапшење девет лица након војне акције у Залазју 12. јула 1992. и њихово одвођење у непознатом правцу, од када нису више виђени.
Предсједавајући судија Станиша Глухајић рекао је да је Вијеће поклонило вјеру кључном свједоку оптужбе "О-2", те да је утврдило да су оштећени имали статус цивила.
"Вијеће није прихватило алиби Арифовића да је био тешко рањен у то вријеме и да се тешко кретао, као ни Смајловића да није био у Сребреници", истакао је Глухајић.
Током суђења, које је трајало више од двије године, Тужилаштво БиХ и одбране су укупно саслушали око 30 свједока, неколико вјештака, читани су искази преминулих свједока, те је уложена материјална документација.
Кључни свједок Тужилаштва БиХ "О-2" изјавио је да је видио оптужене Арифовића и Смајловића како пуцају у заробљенике испред старе полицијске станице у Сребреници 12. јула 1992. године.
Он је рекао да је Арифовић пуцао у једно лице током акције у Ратковићима.
"Угледао сам Ћизу Арифовића како се попео на гуму камиона. Чуо сам пуцањ и видио како један заробљеник пада", рекао је "О-2", појаснивши да је видио "кад је Ћиза убио човјека".
Свједок "О-2", који је исказ дао посредством видеолинка из Београда, рекао је да је након тога Арифовић ушао у станицу и вратио се "гурајући два заробљеника", у које је пуцао из аутоматске пушке.
Према његовим ријечима, након што је још пет људи из затвора стављено с другим затвореницима на камион, утоварена су и тијела двојице мртвих у које је пуцао Арифовић.
"О-2" је истакао да је, када се отварала задња страна камиона, прва особа у коју је Арифовић пуцао, "изгледа, давала знаке живота", што је "видио Смајловић и опуцао рафал".
Он се присјетио акције у Ратковићима, када је, како је додао, видио убиство Живана Продановића. "Арифовић је скочио и гурнуо Живана, узео пушку и по Живану испалио рафал", рекао је свједок.
О нападу на Залазје, изведеном 12. јула 1992. године, говорило је више свједока Тужилаштва БиХ, међу којима и Десанка Драгичевић, чији је супруг убијен тог дана.
Она је испричала да је чула како су Зулфо Турсуновић и Насер Орић одвели девет људи из села Залазје након што су се предали.
"Чула сам да су одведени у Сребреницу и да нико од тих људи није остао жив. Кажу и да међу њима није био мој супруг", изјавила је Драгичевићева.
Божана Симић је о заробљавању мужа Петка, како је посвједочила, чула од војника који је био на задатку у Залазју.
"Познато је да га је заробио Насер Орић и да је одведен за Сребреницу. Даље не знам шта је било с њим", рекла је она, додавши да су посмртни остаци њеног супруга пронађени након 20 година.
Свједок Божо Павловић нагласио је да су му мјештани из Ратковића испричали да је Живан Продановић рањен на њивама, када је бјежао.
Посмртни остаци Продановића, према ријечима свједока, пронађени су највјероватније два мјесеца након напада.
"Мајка му је лобању грлила", рекао је Павловић, појаснивши да је пуно пута на телевизији приказивана Продановићева мајка како држи лобању и кука.
Свједок Раденка Станојевић рекла је да су током напада на Ратковиће 21. јуна 1992. године убијени њен муж и комшија Живан Продановић, а она је рањена.
Суђење у овом предмету почело је у јуну 2016. године.
На ову пресуду постоји могућност жалбе.