Свједочанства о ужасима и убијању дјеце у Јасеновцу
Портал "Телеграм" /telegram.hr/ подсјећа на свједочење Хрвата Илије Јаковљевића, присталице Хрватске сељачке странке, који је у логору провео нешто више од годину дана.
У својој књизи "Концлогор на Сави" он описује злочине усташа над српском дјецом.
"Још почетком мјесеца одвели су и однијели неколико стотина у ону стару турску кућу крај православне цркве. Заставник Анте и још један убили су их чекићем. Убијање је трајало три и по часа.
На Антуново их је опет нестало око четири стотине. Облијепљени су прозори на једној кући, како се ради када се тамане стјенице. Угушили су их `циклоном`", свједочи Јаковљевић.
Егон Бергер, који је Јасеновцу провео 44 мјесеца, свједочио је свакодневном терору.
"Група кољача ишла је према нашим баракама и зауставила се пред бараком другова Срба. Док је један дио кољача ушао у саму бараку, дотле су пред њом Љубо Милош, Модрић, Којић, који су имали у руци дрвене маљеве, чекали.
Док су усташе које су ушле у бараку избацивале једног по једног затвореника, они су их дочекивали и маљем у лобању за један непуни сат створили читаву хрпу побијених", наводи Бергер.
О звјерствима у Јасеновцу и сусједним селима пише у својим мемоарима и њемачки војни изасланик у усташкој Независној Држави Хрватској /НДХ/ генерал Едмунд Глез фон Хорстенау.
Он је посебно писао о злочину из Црквеног Бока, српског села на Сави, у које су "упали усташки злочинци из сусједног концентрационог логора Јасеновац".
Фон Хорстенау пише да је "у ово несрећно мјесто нагрнуло у два наврата око 500 пропалица од 15 до 20 година под вођством двојице усташких натпоручника и да су све убијали, силовали жене и мучили их до смрти, а убијали су и дјецу".
Он је лично видио у Сави "леш жене којој су извађене очи, а у полни орган угурано дрво".
На основу свега што је доживио током свог мандата у НДХ за њемачког генерала није било дилеме да су усташе и њихов поглавник Анте Павелић "банда убица и злочинаца" и "нељудски садисти".
Историчар Хрвоје Класић наводи да је и бискуп Алојзије Степинац имао сазнања шта се догађа у Јасеновцу, али да није био баш гласан у осуди.
Ипак, и он је, у једном писму Павелићу, осврнувши се на седам католичких свештеника који су умрли у логору, написао да је "цијели Јасеновац срамотна љага за НДХ".
Нажалост, у данашњој Хрватској, ни радови свјетских историчара ни бројна друга свједочанства више нису релевантан извор.
На основу негационистичких, селективних и тенденциозних интерпретација хрватских ревизиониста сада чак и најтиражније дневне новине пишу о Јасеновцу као мјесту на којем је било "забаве... спортских утакмица, концерата, позоришних представа...".
Класић критикује ћутање већине у хрватском друштву на овакве ревизионистичке ставове.
"Недавно, приликом посјете Аушвицу, њемачки министар спољних послова изјавио је да је бука расиста и антисемита повезана са тишином већине", истиче он.