latinica  ћирилица
29/10/2010 |  16:31 | Аутор: РТРС

КАРАЏИЋ: ПОГРЕШНИ НАЛАЗИ ИСТРАГЕ У ЛИВАЊСКОЈ

Некадашњи предсједник Републике Српске Радован Караџић оспоравао је данас налазе до којих је дошао истражни тим Центра служби безбједности, који је у Сарајеву предводио свједок Драган Миоковић, тврдећи да је долазило да манипулације доказним материјалом.
Свједок је рекао да је у току рата учествовао у истрагама у вези са 50-ак снајперских инцидената и више од стотину инцидената гранатирања за које је утврђено да их је починила Војска РС. Караџић је предочио да су закључци истраге Унпрофора о два инцидента гранатирања у Ливањској улици били другачији од закључака ЦСБ. Унпрофор је утврдио да је 8. новембра 1994. једна граната дошла са територије коју је држала Армија БиХ, а друга са положаја ВРС. Служећи се фотографијама и видео-снимцима, Караџић је доказивао да је материјал са увиђаја о другом инциденту био монтиран, односно да је и други пројектил испаљен са положаја Армије БиХ. Свједок је изјавио да за њега став Унпрофора "није био опредјељујући", а да из извјештаја који су му у судници предочени не може да види потврду за Караџићеве тврдње. У вези са инцидентом од 3. марта 1995. године, када је погођен трамвај код станице Маријин двор, свједок је остао при тврдњи да је метак испаљен са српских положаја на Грбавици. Тужилаштво је данас саслушало и пензионисаног потпуковника Норвешке војске Пјера Антона Бренскага, који је од марта до маја 1995. године као војни посматрач УН у сектору Сарајево био је стациониран на Палама. Свједок је водио истрагу о два инцидента у којима су коришћене модификоване авио-бомбе, као и о гранатирању од 28. јуна 1995, када је погођена зграда Телевизије у Сарајеву. Једно лице је погинуло, а 28 је рањено. Истрагом је утврђено да је ватра отворена са Илиџе, са територије под контролом ВРС. Суђење ће бити настављено у понедјељак, 1. новембра. Караџић је у двије тачке оптужен за геноцид над несрпским становништвом у Србреници и још седам општина БиХ, а у девет тачака за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дјела, терор и незаконите нападе на цивиле и узимање припадника међународних снага за таоце у току сукоба у БиХ од 1992. до 1995. године.