Осморици 60 година затвора за злочине у Хаџићима
Судско вијеће прогласило их је кривим за ратни злочин против цивилног становништва, почињен од маја 1992. до јануара 1996. године.
Бивши предсједник Скупштине општине Хаџићи, те кризног штаба и ратног предсједништва те општине Мустафа Ђелиловић и командант Девете брдске бригаде такозване Армије БиХ Незир Казић осуђени су на по 10 година затвора.
Бивши начелник Станице јавне безбједности Хаџићи и члан кризног штаба Фадил Човић, те управник логора "Силос" Бећир Хујић осуђени су на по осам година затвора.
Командир полиције у Пазарићу Мирсад Шабић и замјеник управника логора "Силос" Халид Човић осуђени су на по шест година, док је управник логора у магацину у касарни "Крупа" у Зовику Шериф Мешановић осуђен на седам година затворске казне.
Стражар у логосу "Силос" Нермин Калембер осуђен је на пет година затвора.
Предсједавајућа Судског вијећа Минка Крехо рекла је да су оптужени криви што су од маја 1992. друге до јануара 1996. године на ширем подручју Сарајева, па и општине Хаџићи, свјесно и вољно омогућили и организовали затварање српских и хрватских цивила у логору "Силос", Основној школи "9. мај" у Пазарићу и магацину касарне "Крупа" у Зовику.
Крехо је навела да су затвореницима током заточења била ускраћена основна људска права, те да су им нечовјечним поступањем наношене тешке тјелесне повреде и да су тјерани на присилни рад.
Она је истакла да је Судско вијеће утврдило да су сви затворени били цивили, те да није утврдило да је њихова изолација била у функцији безбједности, као што је одбрана тврдила.
Образлажући пресуду, Крехо је навела да је Ђелиловић одржавао постојање заточеничких објеката док се не сазна судбина муслимана у Хаџићима.
Она је истакла да су Ђелиловић и Мирсад Шабић организовали и извршили хапшење српског становништва, додајући да је Шабић лично издао наређење и учествовао у њиховом хапшењу на подручју Хаџића.
Крехо је навела да је ухапшено око 500 лица, међу којима су били малољетници, жене и старци, уз образложење да су посједовали наоружање.
"Цивили су из својих кућа одведени у Полицијску станицу гдје су испитивани и тучени, а неки су директно одведени у логор `Силос`", додала је Крехо.
Током образлагања пресуде, предсједавајућа Судског вијећа рекла је да су Бећир Хујић, Шефик Мешановић и Мирсад Шабић доводили српске цивиле у Основну школу "9. мај" у Пазарићу, а да су у "Силос", осим Срба, доводили и хрватске цивиле, додајући да су то чинили, иако су знали да ови објекти немају услове за прихват цивилних лица.
Крехо је нагласила да је Судско вијеће утврдило да Ђелиловић и Незир Казић нису покренули потребне активности како би услове за боравак у овим објектима довели на задовољвајући ниво.
Она је навела да су заточеници лежали на бетону, да нису имали одговарајућу одјећу и обућу, да нису имали основне хигијенске услове, да су били исцрпљивани глађу, те да им није пружена адекватна здравствена заштита.
Вијеће је закључило да Шабић, Човић, Калембер, Кадић и Хујић нису спријечили стражаре да, заједно са лицима са стране, неовлаштено улазе и физички злостављају затворена лица којима су намјерно наносили озбиљне физичке повреде.
"Они су тјерали затворенике да се између себе туку. Калембер је тукао затворенике и у ћелијама рукама, ногама, летвама, ланцима, а Хујић је пуштао војнике и полицајце да улазе у `Силос` гдје су затвореницима наносили тешке повреде, поломљене руке, ребра, вилице", образложила је Крехо.
Казић, Хујић и Мешановић су, како је навела, појединачно одређивали ко ће ићи на копање ровова за потребе такозване Армије БиХ.
Она је додала да је Казић одређивао локације на борбеним линијама на којима су затвореници, и по 20 часова уз батине, обављали радове, те да су поједини рањени, погинули или убијени.
Оптужени Хујић, Мешановић и Халид Човић ослобођени су кривице за услове које су владали у објектима, како је рекла Крехо, јер су на то свакодневно упозоравали и тражили њихово побољшање од Ђелиловића и Казића.
Крехо је истакла да је за услове у објектима ослобођен и Фадил Човић јер Станица јавне безбједности није била надлежна за услове у "Силосу".
Осморици оптужених ће у казну бити урачунато и вријеме које су провели у притвору.
На ову пресуду постоји могућност жалбе Апелационом вијећу Суда БиХ.
Суђење оптуженим почело је 19. априла 2012. године.