Андрићград: Међународна конференција о Великом рату

Кроз више панела, 26 историчара из Русије, Велике Британије, Србије, Српске отворило је низ интересантних тема које баш и нису често предмет расправа.

Узрок, повод или окидач за Велики рат - тумачења Сарајевског атентата крећу се од ових оцјена, па до нимало научних размишљања да без атентата не би било ни рата. Иако се сматрало да је он разријешен и скинут с дневног реда историографије то баш и није тако, јер су бројна питања остала отворена, а једно од кључних је да ли се и ко је знао за припрему атентата.

- Документа која сам ја пронашао говоре о томе да су аустроуграске власти биле упознате са припремама атентата, да су добили дојаву од једног аустријског агента из Земуна, тако да један историчар може да закључи да заправо је у питању био жељени сценарио - каже Мирослав Перишић, директор Архива Србије.

Да је Европа увелико ишла ка рату говоре бројни документи, а колико су га очајно жељеле Њемачка и Аустроугарска, потврђују и аргументи да је Аустроуграска имала спреман алтернативни план за случај да Србија прихвати ултиматум.

- Могу да кажем колико је Њемачка жељела рат једном илустрацијом - отвара се шампањац на двору Кајзера када је стигла вијест о руској мобилизацији 20 минута прије него што је Њемачка планирала своју - истиче Миле Бјелајац, директор Института за новију историју Београд.

Русија и руско друштво у тренуцима кризе препознају своје блиске и једнокрвне народе на Балкану, па је тако било и при избијању Великог рата када је исказан просрпски и братски став.

- Наравно, овдје на локалном терену се радило о супротстваљању између Аустрије и Србије и ту је Русија морала да се умијеша јер се радило о притиску мњења које је било на страни Србије, али гледано реално, то је само био дио једног укупног конфликта између Њемачке и Русије - рекао је Олег Ајрапетов, са московског државног универзитета Ломоносов.

На конференцији су отворене и теме Версаја, али и оне мало познате о окупацији и ратним заробљеницима и интернирцима у Првом свјетском рату.

- У њему бројимо око осам до девет милиона заробљеника и они су распоређени скоро на свим континентима, осим на јужноамеричком - наводи Гордана Илић Марковић са бечког Универзитета.

Први свјетски рат носи своје поуке и упозорења историје, а због монументалног значаја и утицаја чињеница је да се и након 100 година на њега се не може нити смије ставити тачка.

- Настављамо да разговарамо о томе зато што су феномени и фактори који су довели до Првог свјетског рата и даље присутни и управо је то једна лекција које морамо бити свјесни уколико желимо да избјегнемо такве сукобе - наглашава Светозар Рајак, професор у лондонској школи.

Једна од лекција или упозорење свакако би требало да буду и покушаји ревизије историје, јер свака ревизија води ка новом понављању сукоба или новим несрећама.

Међународна конференција у Андрићграду завршава се сутра када ће се говорити о Великом рату у историографији, кинематографији и књижевности.