Суд БиХ: Нетачно да је кључни свједок за убиство судије Илића невалидан
"Реперкусије кориштених незаконитих докумената у том предмету при доношењу првостепене пресуде утицале су на закључке првостепеног вијећа у погледу кредибилности свједочења кључног свједока 'О1'", наводи се у другостепеној одлуци, која је у посједу Срне, донесеној у процесу против ратног команданта такозване Армије БиХ у Сребреници Насера Орића и његовог пратиоца, припадника такозване Армије БиХ Сабахудина Мухића за злочине над Србима на подручју Сребренице 1992. године.
У одлуци Апелационог вијећа наведно је да је првостепено вијеће у том предмету, свјесно мањкавости кориштених службених забиљешки са аспекта њихове законитости и неаутентичности покушало да, кад их је већ увело у спис, заобилазно и накнадно оснажи тај неважећи правни посао реторичком тврдњом да их садржајно није цијенило иако то нема подлогу у спроведеном доказном поступку.
"Апелационо вијеће има у виду да се реперкусије тог питања простиру на закључке првостепеног вијећа у погледу кредибилности свједочења свједока О1. Наведено је да је првостепено вијеће његово свједочење настојало сагледати у цјелини мислећи при томе не на садржај самог исказа на главном претресу те на његову конзистентност са раније датим исказима. Али, у завршници то вијеће закључује да свједочење свједока О1 као кључног свједока не може представљати поуздану чињеничну основу којом би се изван разумне сумње могла утврдити кривица оптуженог Насера Орића за убиство Слободана Илића", пише у образложењу одлуке Апелационог вијећа којим је предсједавао судија Драгомир Вукоје.
Према томе, појашњено је, одбрана је користила службене забиљешке приликом испитивања тог свједока, као и свједока Радивоја Остојића, мада та обавјештења органа унутрашњих послова нису садржавала процесна јемства ни процесне форме.
Наведено је да њихови свједочки одговори на главном претресу улазе у круг чињеничних тврдњи које конституишу цјелину тог свједочења о којој говори првостепено вијеће.
"Самим тим не може се отклонити незаконита употреба службених забиљешки, нити их је једном унесене у доказну грађу ичим могуће једнострано одстранити, па ни тврдњама да Суд у садржајном смислу није цијенио наведене службене забиљешке. Све и да је то тачно, чињеница је да су чланови вијећа били упознати, а тиме и контаминирани њиховим садржајем као правно неваљаним доказима. У односу на саслушање свједока важе строга процесна правила чије неспоровођење за посљедицу има да се на тако, макар и посредно изведеним доказима, не може засновати законита судска одлука", наведно је у образложењу.
Пише и да на квалитет тог закључивања не могу утицати наводи првостепеног вијећа да сачињавање службених забиљешки представља редован метод рада органа службених послова већ, с тим у вези, што тако прикупљена процесна грађа не може бити доказ чијом би употребом на главном претресу постала законита.
На томе се, наведено је, никада и ни у којој ситуацији - било директно или индиректно као у овом случају, не може заснивати судска одлука.
"Како је довољно да буде кориштен неваљани доказ за доношење пресуде па да се изведе закључак о томе да је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка, та битна повреда има за посљедицу укидање првостепене пресуде уколико је на њу указано жалбом. То је случај у овом предмету јер је жалба Тужилаштва указала на незаконитост наведених доказа", закључило је Апелационо вијеће.
Срна је раније објавила да у другостепеној одлуци Апелационог вијећа Суда БиХ пише да је првостепено вијеће Суда БиХ у предмету "Орић и други" у списе уврстило незаконите, неаутентичне службене забиљешке и није ништа предузело поводом приговора Тужилаштва БиХ током главног претреса у смислу законитости доказа.
"Због тога ће у поновном поступку бити отклоњена битна повреда одредаба кривичног поступка, поново изведени релевантни докази, те ће се по потреби извести и други докази након чега ће суд бити у могућности да донесе нову, на закону засновану пресуду", истакнуто је у другостепеној одлуци.
Из те одлуке се види да одлука Апелационог вијећа којом је укинута ослобађајућа пресуда за Орића и Мухића није донесена само због процедуралих пропуста.
Из Суда БиХ је саопштено да је Апелационо вијеће тог суда укинуло првостепену ослобађајућу пресуду Орићу и Мухићу за злочине над Србима на подручју Сребренице 1992. године, јер се заснива на доказима на којима се, према одредбама кривичног процесног закона, не може заснивати, те одредило поновно одржавање претреса пред тим вијећем.
Бившег команданта такозване Армије БиХ у Сребреници Насера Орића и припадника те војске Сабахудина Мухића Тужилаштво БиХ терети да су 1992. године у мјестима Залазје, Лолићи и Куњерац убили тројицу заробљеника српске националности - Слободана Илића, Милутина Милошевића и Митра Савића.