Усвојена резолуција, нема доказа о корупцији у Парламентарној скупштини
Резолуција је усвојена са 123 гласова "за", девет "против" и десет "уздржаних", док су у одвојеном гласању препоруке подржала 124 члана Парламентарне скупштине Савјета Европе.
Поједини посланици су током дебате напоменули да резолуција није усмјерена ни против једне појединачне државе и да цијело ово тијело сноси одговорност због пропуста.
Резолуција је заснована на извјештају независног истражног тијела о корупцији у Парламентарној скупштини Савјета Европе, који је састављен послије десетомјесечног рада.
"Скупштина вјерује да су, иако се извјештај првенствено бави оптужбама и чињеницама у вези са Азербејџаном, сличне праксе вјероватно постојале и у вези са властима и парламентарним делегацијама других држава чланица", наводи се у документу.
Скупштина је закључила да истражно тијело не може да докаже постојање координисане мреже корупције унутар Скупштине и да коруптивно понашање појединаца, бивших и садашњих посланика, није било могуће без "саучесничке уздржаности држава чланица".
"Скупштина осуђује овакво понашање и позива их да предузму одговарајућу акцију", наводи се у тексту препорука.
У резолуцији је указано на потребу да се побољша општи оперативни оквир Скупштине и да се ријеше недостаци у погледу транспарентности парламентарних процедура.
Указано је да су поједини чланови Парламентарне скупштине били у сукобу интереса и да су прекршили правила понашања у овом тијелу.
Резолуција садржи позив Европском парламенту и парламентарним скупштинама осталих међународних организација, укључујучи ОЕБС, да прате примјер Парламентарне скупштине Савјета Европе и уваже препоруке независне истражне комисије.
У истражном извјештају се наводи да нису пронађени докази који би подржали оптужбу да је Милица Марковић била подложна корупцији или другим облицима неприкладног утицаја финансијске природе.
Преиспитивање одговорности Марковићеве у вези са наводним подмићивањем у случају Азербејџан иницирано је "анонимним писмом које је стигло у Парламентарну скупштину БиХ", додаје се у тексту.
У њему се каже да Јерменија сумња да је Марковићева примила мито од Азербејџана док је припремала извјештај, наводи истражно тијело.
Писмо је касније постало јавно, а вијест је наводила да је амбасадора БиХ у Савјету Европе Предрага Гргића контактирала јерменска страна, у вези са оптужбама за корупцију Марковићеве.
У медијском чланку се даље наводи да је Младен Босић тражио од амбасадора Гргића да припреми извјештај о начину гласања по странкама, односно државама.
То је требало да буде интерни документ, који је ипак достављен јавности, додаје се у извјештају.
Марковићева је демантовала да је имала било какве конкретне информације о било ком наводу о корупцији. Она је тврдила да је доживјела тешку опструкцију на различите начине од стране јерменске делегације у Парламентарној скупштини Савјета Европе током свог рада на извјештају, пише у документу.
Са друге стране, она је имала добру сарадњу са азербејџанском страном.
Марковићева је нагласила да су све њене активности у вези са извјештајем биле планиране и спроведене у сарадњи са секретаријатом Парламентарне скупштине Савјета Европе, закључује се у истражном документу.