Изборни закон БиХ - Негативно мишљење Савјета министара, приједлог мимо ЕУ
Приједлог закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ којим је предвиђено увођење савремених технолошких рјешења с циљем унапређења изборног процеса није у складу са ЕУ законима и Споразумом о стабилизацији и придруживању /ССП/ између БиХ и ЕУ, због чега тај приједлог не би био прихваћен чак и у случају да је обезбијеђен кворум на данашњој сједници Дома народа парламента БиХ.
Поред тог, Савјет министара је дао негативно мишљење на дио о финансијама у том приједлогу, а Дом народа је мишљење од Савјета министара затражио 17. априла.
Обзиром на обавезе усклађивања законодавства члана 70 Споразума о стабилизацији и придруживању између БиХ и ЕУ, неспорно је да тај приједлог није усклађен са ЕУ законодавством те је свако планирање трошења средстава за потребе читача отисака прстију неосновано и незаконито.
Европски парламент и Савјет усвојили су 26. априла 2016. године Уредбу /ЕУ/ о заштити појединаца у вези с обрадом личних података и о слободном кретању таквих података те о стављању ван снаге Директиве 95/46/ЕЗ /Општа уредба о заштити података/ број 2016/679.
Чланом 9 став 1 наведене уредбе је дефинисана забрана обраде посебне категорије личних података, међу које спадају и биометријски подаци.
У ставу 2 истог члана су наведени изузеци, међу којима није предвиђено изборно законодавство.
Предложеним измјенама и допунама је предвиђено да се у Евиденцију централног бирачког списка уврсти биометријски отисак прста /члан 3.10/, а чланом 5.12 је предвиђено да се идентитет особе провјерава помоћу биометријског читача отиска прста.
Планирање буџетских средстава се врши на основу адекватног законског основа, а у вези с тим члан 70 став 1 ССП између БиХ и ЕУ каже да стране признају важност усклађивања постојећег законодавства БиХ са законодавством ЕУ као и његово ефикасно спровођење.
Наведно је да ће БиХ настојати да обезбиједи постепено усклађивање својих постојећих закона и будућег законодавства с правном тековином ЕУ.
"БиХ ће осигурати прописну примјену и спровођење постојећег и будућег законодавства", пише у Споразуму.
У образложењу приједлога закона је наведено и да је потребно 13 милиона КМ па је очигледно да је предлагач несавјесно процијенио предвиђена буџетска средства.
Наиме, измјенама закона су предвиђени уређаји за скенирање и видео надзор те уређаји за читање отисака прстију.
У јавно доступној публикацији под називом "Нове технологије у изборном процесу - изазови и могућности примјене у БиХ", издање ЦИК од августа 2017. године, наведено је да је само за скенере потребно 70 милиона долара, а у другом случају 6,6 милиона долара.
Ако се узме јефтинија опција, само за скенере за 5.254 изборних мјеста је потребно 13 милиона марака.
Међутим, на толико изборних мјеста је за имплементацију закона потребно набавити минимално исто толико читача отисака прстију.
Према информацијама из раније спроведених поступака јавних набавки, један отисак прста за читање БиХ личних карата кошта 1.000 марака са свим укљученим трошковима, тако да је потребно додатних више од 5,5 милиона марака за отиске прстију.
Даље, нацртом закона је предвиђен и видео надзор за 5.254 локације. За покривање једног бирачког мјеста потребно је три до пет камера, па је јасно да је потребно око 2.000 марака по бирачком мјесту што је додатних 11 милиона марака.
Све те претпоставке су само за опрему, без интеграције у систем.
Обзиром да је у питању више до 5.000 локација, а да је за развој система и инсталација на једној локацији потребно минимално 200 марака, то је додатни милион марака трошка.
Набавка опреме за чување података са видео надзора /сервери и базе података/ за такав систем кошта минимално четири милиона марака.
Анализа тржишта показује да је, према раније спровођеним поступцима у оквиру институција БиХ, за имплементацију закона у најбољем случају потребно 30 до 40 милиона марака. То говори да предлагач никако није добро извршио процјене финансијских средстава.
Поред тога што су предложене измјене супротне ЕУ регулативи, предлагач је у заблуду довео процјене буџетских средстава, што је супротно Закону о буџету.