У Музеју Херцеговине одржано предавање "Јефто Дедијер и Херцеговина"

 "Човјек не умире онда када срце престане да куца, већ онда када га заборави потомство, када ријечи престану да говоре о његовом лику и дјелу", истакао је Милован Пецељ.

Јефто Дедијер био је доцент географије на Београдском универзитету, а Пецељ га сматра сљедбеником Цвијићеве српске географске школе.

"Он је слушао географију код најбољих професора код којих и Цвијић. То је вријеме цвјетања науке великих система и он је био проповједник таласа добрих идеја", рекао је Милован Пецељ, професор на Географском факултету у Београду.

Јефто Дедијер не само да је волио Херцеговину, већ ју је уздуж и попријеко препjешачио. Пoнекад на коњу, без ичије помоћи, писао је о њој и истраживао.

Његова "Херцеговина" је толико важан документ да је сваки Херцеговац, како је рекао МомО Капор, требало да је држи под надкасном и да је свако вече чита. Ту смо сви пописани", подсјетио је Пецељ.

Прекривен сjенком заборава, Дедијер је неправедно запостављен, сматра Пецељ и зато ће се његовим истраживачким, научним и културним радом учесници скупа бавити наредних дана у Требињу. Херцеговина, додаје, Дедијеру дугује посебну захвалност.

"Ја ћу предложити свим општинама у Херцеговини да се да бар једна улица по њему, да нека школа понесе његово име, па зар је ико заслужнији више од њега", запитао се Милован Пецељ, професор на Географском факултету у Београду.

У оквиру научног скупа сутра ће у Музеју Херцеговине бити отворена и изложба о овом знаменитом Херцеговцу.