X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
03/04/2018 |  12:20 ⇒ 12:32 | Аутор: Агенције

Њујорк је и дом хиљада дивљих животиња (ФОТО)

Од којота у Бронксу, ракуна на Менхетну, сова у Бруклину и јелена на Статен Ајланду - у урбаној џунгли Њујорка буја и животињски свијет.
Којоти у Њујорку (Фото:Shutterstock.com ) -
Којоти у Њујорку (Фото:Shutterstock.com )

Али, суживот милиона дивљих животиња и 8,5 милиона људи у граду познатом по рекордно високим небодерима, неонским свјетлима и брзом ритму живота 24 сата на дан, није увијек лак.

Премда Њујорчани воле животиње, њихова љубав може доћи у искушење када којот поједе кућног љубимца, јелен похара засаде парадајза или ракун разнесе смеће по улици. Популација дивљих животиња у овом мегаполису Њујорку расте готово 30 година и сада их има више од 600 врста.

- Њујорк има 11.735 хектара паркова у којима је лов забрањен и у којима има мало природних грабљиваца - каже биолог Џејсон Мунши-Саут.

Он је проучавао примате на Борнеу и слонове у Габону, а сада је стручњак за дивље животиње у америчкој финансијској престоници,.

Процјењује да у Њујорку живе хиљаде ракуна, заједно са неколико хиљаде јелена и 50 којота, већином у Бронксу, иако се понекад могу срести и у другим дијеловима града.

Када је ријеч о морским животињама, фоке знају да се сунчају на стијенама залива Пелам у Бронксу, а понеки кит зна да изрони у водама код Квинса.

Свако прољеће, птичица жалар, који се у Њујорку и неколико других америчких држава сматра угроженом врстом, почиње да долази у Рокавеј Бич како би савила гнезда.

- Чак и ако нисте видјели којота, којот је видио вас! - каже ренџерка Кејла Мекеј групи полазника радионице о "животу са урбаним којотима" у парку у Бронксу.

Мекеј каже да се не треба бојати којота, које је тешко примијетити јер се крећу тихо и ноћу. Најбоље је не приближавати им се и не хранити их.

- Морамо људе да научимо бољем суживоту са дивљим животињама. Ако не знате да на Статен Ајленду постоји 2.000 јелена и возите прилично брзо, вјероватно ћете налетјети на неког од њих - објашњава Ричард Сајмон, директор градског одјељења за дивље животиње.

Њујорк је основао то одјељење прије двије године и од тада је оно спровело програм стерилизације 95 одсто мушке популације јелена на Статен Ајленду - или око 1.100 животиња.

- Када се нешто догоди, обично су криви људи, не животиње. Треба их оставити на миру - каже Мунши-Саут.

Сајмон инсистира да је "град довољно велики и за људе и за животиње. Понекад, каже, људи зову и траже да се животиње "врате у природу".

- Али немамо гдје да их вратимо. Они сада живе овдје - рекао је и додао - Ако се неко уплаши када угледа којота и назове 911, полиција мора да реагује. Покушаће да га ухвате. Неке су већ убили.

У склопу недавне градске кампање о масовном транзиту животиња објављене су фотографије дивљих животиња уз наслов "Њујорчанин" и људима је речено да их не хране.

- Не постоји разлог да се вјеверица храни хот-догом или перецом - рекао је Сајмон.

Храњење може довести до тога да животиње изгубе страх од људи. Може довести и до угриза. Неки ракуни у Централ парку могу чак да постану агресивни и покушају да украду храну од пролазника.

- Када љети радимо у парковима и када буде јако вруће и има пуно комараца, нема заправо много разлике у односу на Борнео - нашалио се Мунши-Саут.