ЧАСТ ОТАЏБИНЕ: Поново смо на правом мјесту
Текст преносимо у цијелости:
Поносан сам и срећан што сам био припадник Војске Републике Српске, учествовао у њеној изградњи, у борбеним дејствима у очувању Републике Српске и њеног народа.
Послије девет година проведених у војсци Републике Српске на дужности комаданта бригадe окончао сам војну службу, поносан на оно што смо урадили за свој народ и Републику Српску. Иако лично незадовољан додјељеним надлежностима и територијом Републике Српске, које су дефинисани Дејтонским споразумом, као легалиста прихватио сам споразум у пуном капацитету и све чинио да га прихвати српски народ и остане јединствен.
Послије "дејтонског" дјеловања високог представника које је довело до урушавања изворног Дејтонског споразума и укидања надлежности Републике Српске, а тиме и права српског народа, дошао сам до одговора да је давно изречен закључак: "Да нема рата који српска војска не може добити, а у миру га политичари изгубити!".
Препознао сам процес да се Република Српска олако одриче својих институција и полуга моћи за успјешно вођење политике и очувања земље. Најтеже ми је пао пристанак на укидање Војске Републике Српске, наравно, тешко сам поднио и нестанак служби безбједности, пограничне полиције и многих финансијских институција и самосталности истих.
Посебно је за мене био алармантан и упозоравајући прогон и хапшење српских бораца и старјешина, полицијских радника и старјешина, па и неких политичара. Српске жртве су занемарене у пуном смислу те ријечи.
Протекторат међународне заједнице, који се уклапао у циљеве "Сарајевске чаршије" учинио је српске представнике у заједничким органима само интерним и нијемим посматрачима да би показали кооперативност с налогодавцима, обезбиједили личну подобност и тиме добро плаћена радна мјеста и привилегије.
Нисам желио то да прихватим, помирим се са неправдом и промјенио сам своје мјесто живљења. Морам напоменути да је у том првом постдејтонском периоду српским непријатељима и геополитичка ситуација у ближем и ширем окружењу ишла на руку. Србија је била разорена, политички недефинисана и слаба, традиционални пријатељ Русија и Кина недовољно јаки и забављени својим свеопштим опоравком ради враћања на геополитичку сцену. Све се уклапало и водило ка циљу нестанка Републике Српске.
На срећу, и то у задњем моменту, Република Српска је по мом мишљењу спашена одлуком предсједника Милорада Додика који стаје на пут укидању полиције Републике Српске и даљем урушавајњу исте, а тиме и процесу унитаризације БиХ што би за посљедицу имало губљење свих права и слобода за које су положене велике жртве српског народа.
Тај успјех предсједника Милорада Додика вратио је вјеру српском народу да може повратити и очувати право на слободу и државотворност. То је довело и до убједљиве политичке подршке њему и његовој политичкој организацији.
Али му успјех креатори унитарне Босне из међународне заједнице нису опростили и нису одустали од својих циљева уперених формално против Додика, а у суштини против Српске и Срба. На посљедњим парламентарним изборима губитничке странке Савеза за промјене уз помоћ дијела међународне заједнице улазе са Бакиром у заједничке органе БиХ гдје почињу да чине власт.
Разне уцјене или похлепне жеље за привилегијама стављају их у прворазредне извршиоце Исламске државе за рушење Републике Српске. Сталним подвалама и покушајима преношења надлежности са Републике Српске на БиХ, кроз заједничке органе ти Срби своју Српску настављају да политички понижавају.
У исто вријеме преко српских министара у заједничним органима настоје онемогућити прилив новца преко међународних институција како би иначе тежак живот народа учинили немогућим, а при томе окривљујући политичаре који се залажу за опстанк Републике Српске.
Посебна прича је министар безбједности Драган Мектић. Његов ментални склоп и знање послужили су да буде добро припремљен да обави задатак, маскиран као "Србин", да изазове страх, турбуленције и хаос јавности до могућих сукоба Срба на улицама.
Дубоко скривени иза Мектића, Шаровић, Пандуревићева и политички дилетант Говедарица подржавају његове деструктивне и опасне радње, оптужбе - сви парализовани од страха западне администрације и сигурни да ће их довести на власт.
Нападима на патријотске, хуманитарне, и културне организације или оне које баштине очување историјских сјећања и традиција, Мектић креће у поновно сијање страха, пресије и утицаја на свест српског народа, по налогу својих ментора.
Тиме он жели да покаже јавности да је опасно и неисплативо бити национално свјестан и радити на саборности српског народа, као и сарадњи и повезивању са осталим, нама пријатељским народима. С друге стране Бакир преко бившег АИД-а и њеног руководиоца Османагића званог "Осмица" континуирано ради на припреми разбијања српског националног корпуса и цијелог српског народа како би завршио процес стварања унитарне БиХ вјешто затрпавајући јавно мјење небулозама и лажима и маскирајући праве безбједносне опасности у БиХ.
Посебно је за жаљење што то Мектић као Србин свјесно ради и при том нимало наивно, на шта смо више пута као удружење Част отаџбине упозоравали и овог пута упозоравамо на стварне безбједносне изазове о којима препоручујемо скупштинску јавну расправу:
Опасна и отворена безбједносна питања која се морају јавно открити и ријешити су следећа:
1. Ко ради у службама безбједности и ко је вршио њихове провјере?
2. Ко је постављен у генералштаб и за начелника генералштаба Оружаних снага БиХ и са каквом прошлости?
3. Ко скрива на територији БиХ оружје свих врста, поготово хаубице?
4. Како се службеници у органима и институцијама БиХ сликају са ратним заставама Федерације у земљи и иностранству? Да ли вређају осјећања Срба на тај начин?
5. Ко и како се пријети ратом другим народима - од Сафера Халиловића, Бакира, Радончића... зарад политичких рјешења у функционисању БиХ?
6. Како се данас у судовима и тужилаштвима налазе они који су слали Србе у логоре и били ратне судије?
7. Зашто власти БиХ дозвољавају "Мудерису" Халиловићу да шири говор мржње, уз познату чињеницу да је као ратни комадант имао војнике вехабије и салафисте припаднике данашњег ДАЕШ-а, односно Исламске државе?
8. Зашто нису откривени организатори покушаја убиства предсједника Вучића, јер се намеће основана сумња да иза тога стоје службе безбједности БиХ?
9. Како то да се и даље не знају организатори терористичких активности у БиХ?
10. Зашто се већ више од 20 година негира постојање Републике Српске и упорно од појединаца иста назива геноцидном творевином, без икакве казне?
За Мектића и друге сличне представнике Савеза за промјене у заједничким органима набројали смо овим путем само дио онога што се прикрива, а при томе је то и законска обавеза да се поменуте информације и ризици безбједносно обраде, спријече, елеминишу и отклоне. Поставља се питање зашто то није учињено, и тражимо одговор на исто?
Ми смо изгледа из нашег удружења "безбједносно опасни" јер те ваше намјере и пропусте препознајемо, и што зарад наше жеље за миром у БиХ континуирано указујемо народу на ваше нечињење и саучесништво управо у стварању опасности за исти тај народ - посебно српски у Републици Српској.
Зашто патриотизам који као и образ није за продају блатите и разбијате слогу Срба? Зашто блатите и Србију која се све више уздиже на завидан ниво, а уз коју се сви ми осјећамо и сигурније и јаче? Зашто се такође исто тако опходите према братском руском народу и патријотским организацијама које долазе из Русије? Зашто спроводите наредбе Запада, покушавајући тим поступком Републику Српску да одвојити од Србије и братских народа?
Ради чега и кога то радите потпуно свјесно и за коју цијену то радите? Сматрате ли да нас можете уплашити оптужницама Џевада Муратбеговић и сличних џелата Срба од Коњице до Бихаћа, које безбједносно не провјеравате, омогућавајући им и данас наставак прогона српског народа.
Мектићу овим путем поручујемо да нам је част сарађивати са удружењима и људима, које сте прогласили безбједносном пријетњом по унитарну БиХ, коју он и његови ментори желе да створе.
Увјерамо те Мектићу да планирани хаос на улицама Републике Српске нећете успјети произвести, а тиме нам донијети и уличну насилну демократију. Поднеси зато оставку министре и не чини даље злочине против мира.
Биће избора и мирних и демократских, а вама ће судити народ и историја. Вашим дјеловањем разобличили сте намјере и вас и ваших ментора што за посљедицу има повећање броја чланова нашег удружења, а широм српског простора само расте бројност патриотских организација.
Појачаћемо зато свој рад и активности како би што боље информисали српски народ о твојим стварним намјерама и намјерама твојих налогодаваца. Србија је економски све јача, власт све стабилнија, а пријатељска Русија и Кина све су моћније и све нам ближе.
Као и избори у БиХ којих се веома плашите, тако да се да примјетити да је ваш списак безбједоносно опасних идентичан списку оних, који, подржавају државотворну политику предсједника Републике Српске Милорада Додика.
Извор: Част отаџбине
За Одбор оснивача
„ЧАСТ ОТАЏБИНЕ“
Рајко Кушић