РОУЗ: БИЛО СУМЊИ ДА ЈЕ АРМИЈА БиХ ПУЦАЛА НА СВОЈЕ

Роуз је рекао да је на тај начин "стварана слика патње и одржаван осјећај да међународна заједница мора да дође и помогне у војном смислу, а не само да доставља хуманитарну помоћ". Генерал Роуз је додао да су "постојале сумње да се то дешавало и по његовом доласку у БиХ, 1994. године". Роуз је изјавио да је Караџић имао ефикасну контролу над Војском Републике Српске /ВРС/ и да је "био човјек од утицаја". Он је рекао да је "пуцање у Сарајеву чинило живот немогућим, људи су могли да се крећу само ноћу, ако су били сигурни да неће бити снајперског дјеловања". "Тако је било до постизања договора о снајперском дјеловању, које су обје стране кршиле, али је дошло до побољшања када је дошло до боље контроле", навео је Роуз. Караџић се у свом унакрсном испитивању служио књигом генерала Роуза "Борба за мир", гдје он, између осталог, наводи да му је тадашњи помоћник за цивилна питања Виктор Андрејев рекао да "муслиманска страна, када дође неко, пуца по Србима, да би они одговорили на ватру, а муслиманска страна је приказана као жртва". Роуз је у судници рекао да "та изјава није нужно истинита, али да је тачно да му је то рекао Андрејев". Коментаришући инциденте у Горажду, Роуз је потврдио да су на припаднике Унпрофора и на њихова возила Срби пуцали не намјерно, већ зато што су се они нашли "у унакрсној ватри". Роуз је рекао и да је ефикасна контрола политичког руководства РС над Војском РС била потврђена послије првог напада на сарајевску пијацу Маркале, у фебруару 1994. године, када је погинуло више од 60 цивила. Послије тога је постигнут споразум о примирју, којим се српска страна обавезала на повлачење тешке артиљерије на 20 километара од града. "Између линије фронта и политичког вођства постојала је изузетна усклађеност. Одлука донесена на врху одмах би се одразила на терену", рекао је Роуз. Караџић ће сутра поподне наставити да унакрсно испитује овог свједока.