НСРС-сутра дан за гласање (ВИДЕО)
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић рекао је, након паузе, да се вечерас без потребе ушло у конфликт у Народној скупштини, након чега је прекинуо вечерашње засједање.
Претходно су посланици опозиције затражили да расправа о овој информацији буде настављена сутра.
Њихов захтјев тада није прихватио потпредсједник Народне скупштине Ненад Стевандић, који је предсједавао сједницом, појаснивши да је већина посланика сагласна да информацију треба размотрити вечерас.
На дневном реду су и интерпелације опозиције о политикама у области здравственог и пензионог система, те управљања јавним предузећима.
Сједница ће бити настављена у 10.00 часова.
Директор Републичког завода за геолошка истраживања Драган Митровић изјавио је у НСРС да је у оквиру дугорочних основних геолошких истраживања израђено више прегледних карата које имају примјену код израде просторних планова и ауто-путева, те пружају важне податке за планирање у рударству, водопривреди и у заштити животне средине.
Говорећи о реализацији Дугорочног програма развоја основних геолошких истраживања Српске за период 2014. до 2017. године, Митровић је најавио да ће ове године бити промовисана сеизмотектонска карта Републике Српске која представља скуп података о могућим изворима земљотреса.
Навео је да ова карта имају примјену код израде просторних планова, ауто-путева, карти сеизмичког ризика, осјетљивости терена на клизишта. Најавио је да је у плану израда и металогенетске карте, односно прегледне карте минералних сировина, као и прегледне геохемијске и геоеколошке карте.
Митровић је подсјетио да се Дугорочни програм развоја основних геолошких истраживања у Српској за период 2014. до 2029. године реализује путем 12 макро-пројеката.
НСРС разомотрила Извјештај о тражењу несталих и процесуирању ратних злочина
Народна скупштина Републике Српске размотрила је Извјештај о анализи и плану активности по питању тражења несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина. Посланици разматрају Извјештај о сарадњи институција Српске са судом у Хагу током 2016. године. Двадесет три године након завршетка рата, 1.672 лица српске националности и даље се воде као нестала, а у спомен костурницама још је 644 неидентификованих жртава. До застоја у тражењу несталих лица дошло је формирањем Института за нестала лица БиХ, истакао је Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих цивила. У базу Центра до сада су унесени подаци за 29.099 смртно страдалих лица српске националности, од чега 2.638 жена и 373 дјеце. Пописивање српских жртава, први пут на институционалном ниову, од велике је важности, сматрају у Клубу СНСД-а.
Највише примједби било је на рад Суда и Тужилаштва БиХ. Посланици су навели бројне примјере Срба који су осуђени за ратне злочине само на основу лажних свједочења, која су најчешће дали покајници, у замјену за ниже казне. Примједбе су имали и из Коалиције Домовина, наводећи да се Извјештај бави само једним народом.
У пријеподновнем дијелу засједања посланици су размотрили Приједлог статистичког програма Републике Српске за период до 2021. године чији је циљ осигурање статистичких података. У дискусијама посланике опозиције је занимало какви су одговори из Упитника данас у Сарајеву уручени представницима Европске комисије, јер нису били усаглашени подаци из пописа становништва.
22.24 - Влада Републике Српске и републички органи управе су у 2017. години наставили са спровођењем активности с циљем успостављања и јачања сарадње у свим областима од интереса за Српску, истиче се у информацији о активностима Републике Српске у областима регионалне и институционалне сарадње.
Министар за економске односе и регионалну сарадњу Републике Српске Златан Клокић нагласио је да су спровођене активности на плану јачања регионалне и институционалне сарадње са представницима регионалних власти, посредством реализације потписаних споразума, протокола и меморандума о сарадњи.
"У складу са Споразумом о успостављању специјалних паралелних односа између Републике Српске и Србије континуирано су предузимане активности на јачању и интензивирању међусобне сарадње, како на институционалном нивоу, тако и сарадње у области привреде, првенствено на реализацији прекограничних и регионалних инфраструктурних и других пројеката, као и у областима од обостраног интереса", рекао је Клокић у Народној скупштини, образлажући информацију.
Он је навео да је Влада Републике Српске наставила са континуираним радом на усаглашавању заједничких ставова и доброј координацији унутар институција Републике Српске и укључивању Српске у све активности које се спроводе на нивоу БиХ, као и квалитетнијем и већем степену информисаности и координације између свих нивоа власти у БиХ.
"Настављене су и активности које произилазе из чланства БиХ у регионалним иницијативама и међународним организацијама, у којима институције Републике Српске учествују и о чему редовно извјештавају", навео је Клокић.
Он каже да су Републички органи управе и у 2017. години учествовали у бројним активностима у оквиру сарадње на регионалном и међународном нивоу, како у оквиру реализације међународних и регионалних пројеката, тако и у оквиру учешћа на међународним скуповима и конференцијама.
"Република Српска је, и у 2017. години, као потписница свих анекса који чине Општи оквирни споразум за мир у БиХ, поднијела два редовна извјештаја Савјету безбједности УН у којима су изнесена мишљења и ставови институција Републике Српске на актуелна питања у Српској и БиХ", истакао је Клокић.
Посланик НДП-а Драган Чавић упитао је Клокића колико Република Српска плаћа лобистичке куће у иностранству?
"Чини ми се да је боље да нисте плаћали, јер су предсједнику Републике Српске Милораду Додику САД увеле санкције", рекао је Чавић.
У Народној скупштини дата је десетоминутна пауза на захтјев опозиције, која тражи да расправа о овој информацији буде настављена сутра.
Они су бурно реаговали и нису жељели да сједну у своје посланичке клупе јер захтјев није прихватио потпредсједник Народне скупштине Ненад Стевандић, који је предсједавао сједници, појаснивши да је већина посланика сагласна да информацију треба размотрити вечерас.
21.05 - Република Српска је у 2016. години испунила прописане обавезе и спровела интензивне активности које се односе на сарадњу са Међународним кривичним судом за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије, наводи се у извјештају о сарадњи институција Српске са овим судом.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић истакао је да су све обавезе и налози које су институцијама Републике Српске достављене од Међународног кривичног суда и тимова одбране оптужених лица извршене у роковима предвиђеним прописима.
"Обим захтјева смањен је у односу на претходне године, с обзиром на то да је у раду овог суда остао само мали број неријешених предмета", рекао је Којић, образлажући овај извјештај.
20.06 - Предсједник НСРС Недељко Чубриловић изјавио је да је потребно дати већу подршку Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила који добро ради свој посао и који би једног дана требало да постане институт.
"У времену када нема довољно новца, урађено је много и потребно је дати већу подршку овом центру", рекао је Чубриловић током расправе о извјештају о анализи и плану активности по питању тражења несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина.
Посланик СП-а Слободан Протић, који је као члан скупштинског Одбора за представке и жалбе обишао скоро све затворе у БиХ, каже да у затворима сигурно има лица која су потпуно невино осуђена.
Посланик НДП-а Драган Чавић указао је на потребу да овај центар буде претворен у институт, чиме би "добио на тежини", могао да прикупља историјску грађу, сарађује са другим институтима и шири истину у свијет.
Директор Центра Милорад Којић рекао је у завршној ријечи да је препознат рад овог центра који је заједно са Владом Српске и Министарством правде урадио онолико колико је било могуће.
"Када су у питању лажна свједочења, имамо индиција и сазнања о томе. Проблем лажних свједока на основу којих су невини осуђени класичан је `дил` тужилаца и таквих свједока", рекао је Којић.
Он истиче да је дио таквих "дилова" заштита тужилаца и тужилаштва, а посебно Тужилаштва БиХ да таква лица више неће бити процесуирана.
18.16 - Потпредсједница Народне скупштине Републике Српске Соња Караџић Јовичевић навела је да је Центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила свој задатак схватио озбиљно тек када је за директора дошао Милорад Којић и његов тим, а да своју улогу није извршавао док је на његовом челу био Јанко Велимировић.
Она је током расправе о извјештају о анализи и плану активности по питању тражења несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина, подсјетила да Центар има специфичан задатак и да се суштина његовог посла састоји у истраживању злочина који се приписују Србима и злочина над Србима.
"Републику Српску је 14 година у Хагу представљао официр за везу Тривун Јовичић који је требало да помаже оптуженима и није урадио ништа, а на годишњем нивоу је добио од Српске око 700.000 КМ. Он је радио као потрчко Хашког трибунала и само за рачун хашког Тужилаштва", истакла је Јовичевићева.
Она је упитала постоји ли било каква намјера гоњења функционера који нису ништа радили, то јест за оно што су радили против интереса Српске.
Министар правде Републике Српске Антон Касиповић рекао је да, према сазнањима и тврдњама, има невиних који леже у затворима.
"То је страшно и као човјек сам несрећан због спознаје да негдје неко служи затвроску казну, а да није крив", навео је Касиповић.
15.07 - Посланик ПДП-а Бранислав Бореновић указао је данас на чињеницу да се српска лица осуђују за ратни злочин који нису починили, усљед лажних изјава стварних починилаца који као сарадници тужилаштава дају лажне изјаве да би им се умањила казна, те истакао да се то мора прекинути.
Он је током расправе у Народној скупштини Српске о извјештају о анализи и плану активностима о тражењу несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина као примјер навео Душана Јанковића који је осуђен на 23 године затвора због злочина над Корићанским стијенама.
Бореновић је рекао да је Јанковића осуђен на основу лажних изјава стварног починоца тог злочина да би му се смањила затворска казна, иако истражиоци Агенције за истраге и заштиту БиХ нису добили ниједну изјаву Бошњака да је Јанковић учествовао у том злочину.
Он је као други примјер навео Предрага Девића који је осуђен на вишегодишњу затворску казну на основу изјаве коју је свједок дао, такође, да би му била смањена изречена казна.
"Овакве ствари се морају прекинути због невино осуђених људи, али и због жртава", додао је Бореновић.
Посланик НДП-а Драган Чавић навео је случај генерала Новака Ђукића који је осуђен ретроактивном примјеном закона, без могућности ревизије поступка.
Посланик СНСД-а Владо Глигорић похвалио је рад Републичког центра за истраживања рата, ратних злочина и тражења несталих, који је урадио много на да се на институционалан начин приступи прикупљању података о дешавањима током рата у БиХ.
"Демографска служба Хашког трибунала већ је умањила број страдалих Срба, а то исто је урадило и Сарајево, што може бити и опасно за Српску. Због тога је веома похвална база података о српским жртавама, коју прати и одговарајућа документација", нагласио је Глигорић.
Посланик СНСД-а Данијела Мрда рекла је да је однос према жртвама, али и причање о жртвама протеклог рата комплексан и тежак, похваливши изузетан однос овог центра са невладиним организацијама и удружењима.
Према њеним ријечима, веома је добар рад на публиковању дешавања из протеклог рата, истичући ону о НАТО бомбардовању и гранатирању осиромашеним уранијумом, због чега знатан број становништва са тих подручја оболијева од тешких болести као што је рак.
Посланик коалиције "Домовина" Адмир Чавка рекао је да се поднесени извјештај бави само жртвама једног народа и да би то требало исправити.
"Овдје постоји много истина. Свака жртва заслужује правду, а сваки злочинац казну", додао је Чавка.
14.20 - Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих цивила Милорад Којић изјавио је да се, закључно са августом 2017. године, тражи још 1.672 лица и да до застоја у тражењу несталих Срба долази формирањем Института за нестала лица БиХ.
Он је, подносећи извјештај о анализи и плану активности на тражењу несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина, навео да су од укупног броја лица за којим се трага 1.025 цивили, од чега деветоро дјеце и 316 жена.
Којић је као примјер застоја у тражењу Срба који је настао формирањем Института навео да је за првих пет мјесеци рада тог института идентификовано 600 Бошњака и осам Срба, и да су такви поражавајући резултати постали пракса и у наредним годинама.
Којић је додао да су за 1.329 лица са списка несталих, чланови њихових породица дали крв за ДНК анализу, чиме су створене претпоставке за спајање и добијање позитивних ДНК налаза.
Он је навео и да ИЦМП, који је и суоснивач Института за нестала лица БиХ, упорно брани рад Института, на који има и велики утицај, подсјетивши на став Српске да је најважније реформисати тај институт тако што би у будућем раду био ослобођен утицаја те комисије, као и да је потребно обезбиједити учешће институција Српске у избору чланова Колегијума директора, Управног и Надзорног одбора Института.
Према његовим ријечима, урађен је пројекат пописа и евидентирања српских жртава и у бази података има 29.099 смртно страдалих лица српске националности које прати више од 82.000 докумената.
13.45 - Директор Републичког завода за статистику Радмила Чичковић истакла је данас да је циљ Приједлога статистичког програма Републике Српске од 2018. до 2021. године осигурање израде конзистентних и упоредивих статистичких података.
Чичковићева је рекла да су циљеви и што објективније приказивање стварног стања и дистрибуција података правним корисницима на непристрасан начин, те да статистички буду праћене појаве важне за органе који доносе одлуке.
Она је истакла да је Приједлог програма припремљен у сарадњи са Министарством финансија Републике Српске, Министарством правде, Министарством унутрашњих послова, Министарством рада и борачко-инвалидске заштите, Фондом за здравствено осигурање, Институтом за јавно здравство, Фондом ПИО, Агенцијом за банкарство и Хидрометеоролошким заводом.
Посланици опозиције упитали су какви су одговори из Упитника данас у Сарајеву уручени представницима Европске комисије, јер нису били усаглашени подаци из пописа становништва?
Одговарајући посланицима опозиције, потпредсједник Владе Српске Сребренка Голић рекла је да су послати подаци у складу са одлукама Народне скупштине Републике Српске који се односе на попис становништва и да је Брисел прихватио одговоре из Српске, као и оне из Федерације БиХ.
Народна скупштина Републике Српске размотрила је наведени доцумент.
11.46 - Предсједник Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске Владислав Владичић изјавио је данас да у овој години неће бити повећања цијене електричне енергије.
Владичић је у завршној рјечи о приједлогу буџета Регулаторне комисије за ову годину у Народној скупштини Српске истакао да нема ниједног његовог фиктивног налога, нити је у било којем налогу или рачуну "промијењено слово или бројка".
Опозициони посланици су постављали питање током расправе да ли се и његово име налази у "нарученим фиктивним рачунима које је радио наставник ликовног из Требиња".
Владичић је нагласио да ће доставити документацију посланицима и посланичким клубовима у вези са малим хидроелектранама, издавањем дозвола за њихову градњу, те висином накнада.
Он је рекао да треба дати већу пажњу питању квалитета снабдијевања струјом.
11.20 - Посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Драгољуб Давидовић инсистирао је да се "утврде правила игре" да, ако због грешке испоручиоца електричне енергије дође до прекида у снабдијевању струјом, осим елементарних непогода или ванредних околности, потрошач има право на накнаду штете коју је претрпио.
"То је питање увођења одговорности у електропривреду, јер потрошач није ничим заштићен. Квалитет подразумијева стабилност напона, фреквенције, а на просторима Српске има подручја гдје се без најава потрошачима искључује струја више пута дневно", рекао је Давидовић у Народној скупштини Српске током дискусије о Приједлогу буџета Регулаторне комисије за енергетику Српске, наводећи да је у раду те комисије за ову годину предвиђен и рад на правилнику о регулацији контроле снабдијевања.
Посланици НДП-а Здравко Крсмановић и СДС-а Миладин Станић су током дискусије тврдили да је предсједник Комисије за енергетику Српске Владислав Владичић "један од актера који је тражио кривотворење", те да, ако је то тачно, Владичић поднесе оставку.
Посланик ПДП-а Бранислав Бореновић поставио је питање да ли ће ове године доћи до поскупљења струје, као и појашњење да ли ће бити уведена акциза на струју, која се помиње у посљедње вријеме.
Посланик СНСД-а Срђан Миловић рекао је да је, према његовим информацијама, у току обимна истрага у вези са разним врстама фалсификата које је радио требињски наставник ликовног, тврдећи да ће та истрага показати да је најмање таквих фалсификата из електроенергетског сектора.
10.30 - Приједлог буџета Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске за ову годину износи 2.524.506 КМ, рекао је данас предсједник ове комисије Владислав Владичић. Владичић је, образалагајући овај приједлог у Народној скупштини Српске, рекао да су приходи и расходи планирани у том истом износу.
Он је навео да су инвестициона улагања у овој години планирана у износу већем од 224.000 КМ, што је више за 9,96 одсто у односу на прошлу годину ради изградње зграде за потребе овог регулатора.
У Приједлогу буџета наводи се да највећу ставку у приходима од 2,52 милиона КМ чине приходи од регулаторнх накнада од корисника дозвола за обављање енергетских дјелатности, који чине више од 99 одсто укупних прихода.
Пред посланицима ће бити и извјештаји о анализи и плану активности у тражењу несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина, о сарадњи институција Републике Српске са Међународним кривичним судом за ратне злочине у 2016. години, као и двије интерпелације на приједлог опозиције.
Парламент Српске размотрио је Нацрт стратегије борбе против корупције у Српској до 2022. године.
Почива на три стуба – едукацији, превенцији и репресији, а кроз активан ангажман релевантних учесника, циљ је мање корупције у свим сферама друштва.