Промовисани књига "Од Косова до Јадовна" и филм "Универзум бола"
Књигу "Од Косова до Јадовна", њено 9. издање, објавила је Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска, а у њој је приказана трагедија српског народа, како је то тадашњи јеромонах Јевтић забиљежио кроз своје путописе, доживјевши трагедију народа као своју.
Протојереј-ставрофор Велибор Џомић рекао је да је књига путних записа владике Атанасија прво и најизворније свједочанство о животу, патњама и страдању Срба на Косову и Метохији и да је као таква, још од првог издања из 1986. године, ушла у едицију култних књига насталих у оквирима Српске православне цркве у другој половини 20. вијека.
"Када се прије нешто више од 30 година појавила, то није била обична књига, већ будилник нашег народа, књига која је први пут на један ракићевски начин указала на патње и прогоне српског народа и страдање његових светиња на Косову и Метохији, и то у времену када је наша друштвена заједница била опсједнута причом о братству и јединству", додао је Џомић.
Он је напоменуо да је, тада као професор Богословског факултета у Београду и јеромонах, владика Атанасије био један од ријетких људи који су у то вријеме обилазили Косово и Метохију, сусретали се са обичним људима, посјећивали монашке заједнице у незаштићеним манастирима.
"Исти је случај и са другим дијелом књиге у којем доноси своје путне записе о Јадовну, указује на стравично склањану истину о страдњу српског народа од усташа, чији су симболи Јасеновац и Јадовно - и први је који је на један дубински начин отворио ту тему", рекао је Џомић.
Професор Милош Ковић са катедре за историју Филозофског факултета у Београду указао је на велики значај књиге која носи смисао српске историје.
"Када би ме неки странац упитао да му објасним смисао српске историје, смисао косовског завјета и страдања српског народа у три геноцида у 20. вијеку, ја бих му дао књигу `Од Косова до Јадовна` владике Атанасија", рекао је Ковић.
Он је истакао да је кључни прилог у путопису апел за заштиту српског живља и његових светиња на Косову и Метохији из априла 1982. године, који је тада потписало 15 свештеника, међу њима и владика Атанасије.
"Тај апел покренуо је лавину у нашој савјести и он је зачетак апела који се појављује у наше вријеме, а који је потписало више од 300 професора универзитета, 12 владика СПЦ, 14 академика. И он је поставио скоро `у длаку` иста питања као и апел из 1982. Године", рекао је Ковић.
Уочи промоције, посјетиоци су имали прилику да погледају документарни филм "Универзум бола", аутора Ранка Ђиновића који приказује аутентичне догађаје на Косову и Метохији, говори о покушајима, препрекама и болу породица да пронађу своје насилно отете блиске сроднике од терористичке ОВК, а и њихових сународника у периоду од 1998. године до данас.
Филм хронолошки приказује трагичне догађаје на Косову и Метохији и страдања Срба, а завршава се поруком да потрага неће престати и податком да је до сада идентификовано и предато 367 тијела страдалих Срба на Косову и Метохији, али да се трага за још 547 несталих.
"Филм је замишљен да буде литургијски, са проскомидијом, доласком на литургију и сједињењем са Христовим мукама. Страдања Срба и других етничких заједница на Косову и Метохији није ништа друго него то мученичко страдање Исуса Христа. Сваки од њих је мученик и заслужује да буде светац, с обзиром да су прошли невиђена зверства, муке, тортуре и казамате", рекао је Ђиновић.
Он истиче да је филм, прије свега, намијењен за приказивање на Западу, јер је, како каже, управо знатан дио међународне заједнице кривац за косовско страдање зато што није предузео ништа да те злочине спријечи.
"Овај филм је стога својеврсна оптужница за дио међународне заједнице, а за мене - свједочанство које треба да остане за неке будуће генерације", рекао је Ђиновић, додајући да је, осим у Црној Гори и Србији, филм приказан и у Чешкој, а слиједе и промоције у Француској и Аустрији.
У промоцији књиге и филма учествова је и епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
Промоцији су присуствовали и Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, умировљени епископ Атанасије, градоначелник Требиња Лука Петровић, те представници јавног живота града.
Извор: СРНА