X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
13/02/2018 |  09:21 | Аутор: РТРС

Поруке добре воље?

Предсједник Србије у дводневној је посјети Хрватској. Из Загреба је резервисаној хрватској јавности послао поруке добре воље, а предсједници предао дио документације која је током "Олује" однесена у Србију.
Вучић у Загребу (www.rts.rs) -
Вучић у Загребу (www.rts.rs)

Самом доласку предсједника Србије Александра Вучића претходили се недјеље подизања напетости, па је питање безбједности медијски издигнуто на највиши ниво. Бројали су се тако снајперисти и специјалци који ће обуздавати потенцијалне нападе, како на предсједника, тако и на заставе Србије извјешане дуж пута којим се кретао. Као да је рат завршио јуче, коментарисали су многи узаврелу атмосферу и деградацију односа уочљиву од силаска Иве Јосиповића и Бориса Тадића с власти.

Излазак двоје предсједника пред новинаре, након разговора у четири ока, био је својеврстан антиклимакс у којем је Колинда Грабар-Китаровић објаснила да је Вучића позвала како би прекинула ескалацију вербалног сукоба око изложбе о усташком логору Јасеновац, а коју је организовала мисија Србије при Уједињеним нацијама.

"У многим стварима се нисмо сложили, негдје смо се приближили, а негде ћемо се приближити у времену пред нама. Договорили смо се да ћемо разговарати. Договорили смо се да питање несталих треба рјешити што прије. С представницима удружења несталих из Хрватске, али и из Србије, разговараћемо и ја и господин Вучић", рекла је Грабар-Китаровић која је питање готово 2.000 несталих Хрвата и Срба у Домовинском рату најављивала као примарну тему.

"Имамо различити став о граничном питању. Хрватска се позива на катастарске књиге, а Србија на закон и сматра да је закон снажнији правни акт од катастарских књига било које јединице у бившој СФРЈ. Покушаћемо то питање да ријешимо билатералним путем у идуће двије године. Ако то не буде могуће, идемо пред арбитражна тијела", открио је Александар Вучић. И чини се да је то најважнија порука за Хрватску у овом тренутку која још није јасно дефинисала како мисли да ријеши тај проблем чије се рјешење очекује у контексту процеса уласка Србије у Европску унију. Јер Брисел не жели још један сукоб попут оног Љубљане и Загреба.

Посјета је још једном показала неусклађеност спољне политике предсједништва и владе Хрватске. Наиме, премијер Андреј Пленковић обавијестио је јавност да је његова законска обавеза да отвори питање ратне одштете у разговору с Вучићем, али предсједница о томе са колегом из Србије није жељела да разговара. Радни ручак двојице државника догодио се далеко од камера, а Вучић је, по изласку из зграде владе, само потврдио да је ратна одштета споменута на инсистирање премијера.

Сада остаје да се види да ли ће ти разговори односе двију држава да поставе на позитивну путању, јер хрватски грађани Вучићу не вјерују и дочекују га с видљивом резервом. Прије свега га виде као окупатора који је 1995. године, као припадник Српске радикалне странке, својим сународницима у Глини обећао да такозвана Српска Крајина и Глина никада неће бити Хрватска и да "ту усташка власт више никада неће моћи да дође". Извињење траже готово сви, али мало ко га очекује.

Управо на тај говор подсјетиле су и удовице хрватских бранитеља које су протестовале на главном загребачком тргу уз подршку удружења ратних инвалида. Прећутно их је подржао и лијеви дио хрватског политичког спектра који је, прије само неколико недјеља оштро критиковао удовице због покушаја идеолошког обликовања програма јавне телевизије.

Ипак, уочљиво је да је велики протест бранитеља изостао. Интересовање за тако нешто нису показали ни организатори протеста из Савске 66, што је протумачено тиме да су њихови апетити задовољени новим законским рјешењима и правима која им је дала Пленковићева власт.

"Ми не смијемо да дозволимо да нам појединци с рубова политичког спектра или с рубова било каквог размишљања диктирају политику", одговор је хрватске предсједнице на питање о демонстрацијама које су поставили новинари из Србије.

"Хтио бих свима у Хрватској да поручим да ја нисам никакав четник, нити је то био било ко у мојој породици. Протести су нормална ствар у демократским државама и ја се нисам нешто претјерано узбудио због тога", рекао је Вучић одговарајући на исто питање. Али његове ријечи биле би хрватским грађанима увјерљивије када министри из Србије, перципирани као Вучићеви портпароли, не би запаљиво упозоравали предсједника да ће га у Загребу дочекати усташе.

У знак добре воље, предсједник Србије уручио је предсједници документа из Двора на Уни која су однесена у Србију након "Олује2 1995. Такође, каже, донио је и податке о троје од 1.945 несталих у рату 1990-их у Хрватској.

Закључно, можемо се рећи да први дан посјете Хрватској предсједника Србије Александра Вучића није донио никаква изненађења, нити је испунио очекивања – јер стварних очекивања, с било које стране, није ни било. Али хрватским грађанима је понудио један забаван тренутак, сцену у којој предсједник Србије врши смотру хрватских војника уз корачницу из Домовинског рата "Ми смо гарда хрватска". Не чуди зато што су бројни коментатори у медијима и на друштвеним мрежама истицали чињеницу да је вријеме карневала.

Извор: Дојче веле (DW)