Пресуда Орићу и Мухићу заснована на непостојећим (незаконитим) доказима!?

Два мјесеца након првостепене ослобађајуће пресуде Насеру Орићу и Сабахудину Мухићу за убиство три српска заробљеника у селима око Сребренице, напокон је објављен и писани отправак.

У њему, већ на први поглед, видљиве битне повреде Закона о кривичном поступку БиХ. Позивајући се на начело "слободне оцјене доказа" Судско вијеће и потписник пресуде, предсједавајући Шабан Максумић пресуду су засновали на непостојећем доказу! Наиме у јавној објави пресуде 09. септембра 2017. године, Максумић се позива на "исказ" свједока наводно дат у Полицијској станици у Братунцу 03.септембра 2003. године. За разлику од јавног свједочења у судници током којег је заштићени свједок "О1", иначе Орићев и Мухићев саборац, као очевидац говорио како су Орић сам или у садејству са Мухићем ликвидирали судију Слободана Илића, фотографа Митра Савића и предратног полицајца Милутина Милошевића, у непостојећем "исказу", који није предочен на главном претресу, као починиоце злочина Орића и Мухића, свједок наводно није спомињао.

Истовремено, спорни "исказ" на који се Максумић позива у јавној објави, у писаном отправку напрасно је "постао" само службена забиљешка. А да би службена забиљешка била валидан доказ, мора бити оригинална верзија или бар овјерена копија, и аутори забиљешке морају потврдити њену аутентичност. У овом случају ни то се није десило, чиме су озбиљно прекршене одредбе Закона о кривичном поступку БиХ, прије свих члан 297. према којем се пресуда не може заснивати на доказу који не постоји, те члан 290 истог Закона према којем јавно објављена пресуда и писани отправак "морају потпуно одговарати".

У случају "Орић" очигледно није тако, па ће Тужилаштво, како сазнајемо у жалбеном поступку тражити укидање пресуде.

Извор: Б.Кусмук/РТРС