latinica  ћирилица
16/11/2017 |  08:11 ⇒ 08:12 | Аутор: РТРС

Умало тип

Постоји неки чудан тип, није ни херцеговачки, ни црногорски, јер да јесте, ваљда би бар нарастао. Овако, јесте он из Херцеговине, али као да не подноси никога ко је виши, вишљи, већи или важнији. Мора да је у питању комплекс. Онај ниже вриједности, при чему не мислим на висину.
Писање - Фото: илустрација
ПисањеФото: илустрација

И тај би тип да се за све пита, он не подноси да неко другачије мисли, сматра да сви морамо да дијелимо његове вриједности, без изузетка и без сувишних преиспитивања. А то што, нити је новинар, нити је политичар, а све је покушао да буде, и то што се и не зна шта и кога представља и у чије име говори, осим у своје, то је за њега неважно. Битно је да вријеђа све осим оне од којих прима плату. А она није мала. Чудан тип, кажем вам.

За њега су други "злогласни", он не подноси изабране, нервира га шта већина мисли, разумије се у све, па и у новинарство. Каже "Бранио сам српске интересе од Косова до Крајине". Кад ме тад не сруши са столице. Овдје код нас има бар 30 новинара који су прешли више новинарских километара но он животних километара, видјели зла које ни он није успио да измисли, снимали и интервјуисали оне о којима он није ни помислио да их нађе... Али њему је РТРС неки посебан облик задовољства, који га испуњава у дневној количини мржње. Он "анализира" са својим скромним радом у овој струци, као да је већ пензију зарадио новинарством, вријеђа новинарке маниром пуно искуснијег идиота, он је чудан тип. Типчина, можда мисли за себе.

Ни политика му није страна. За савјетничку плату савјетује. Шта, којим знањем, како? Ко то трпи и подноси у некад великој странци? Порази су се ређали један за другим, док је овај савјетовао, а шеф му поднесе оставку и признаде изборни пораз у 21 и 20. Никад раније неко није признао пораз у историји Републике Српске. Десет година пропишаних у вјетар, савјетниче. На твоју срећу, ипак си остао то. Али зато свима имаш нешто да кажеш. Свима осим овом свом. Јер да си овог свог анализирао, можда не би ни био то што јесте. Некоме помињеш везу са Удбом, а тог свог и његову везу ниси ни покушао да истражиш, ако што ниси истражио ни нечасна дјела некиг других очева садашњих "великана" из Херцеговине, који су у истој странци. Ако желиш да знаш, питај.

Неким чудом си ту гдје јеси и изнутра осјећаш да долази крај твојим ситним и биједним привилегијама. Мислиш да ће се послије октобра 2018. нешто промијенити и да ћеш, можда, засјести у зграду РТРС-а или чак Владе или Палате. Да се упишкиш од среће првих мјесец, па да неко стално чисти за тобом. Нећеш. Нећеш, јер се на мржњи не гради ништа, па ни каријера, какву год да је градиш. Новинарска, политичка или религијска (и то сам упратио да волиш). Чудан тип, умало типчина.

Аутор: Синиша Михаиловић