Заједничка сједница оба Дома ПС БиХ - министри одговарају на 25 питања
Укупно 25 посланика и делегата поставило је питања министрима у Савјету министара.
Данашњој сједници присуствује укупно 37 посланика и делегата, од укупно 57, колико их је у Представничком и Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.
Министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић изјавио је данас да је у фази прилагођавања законодавства БиХ у области енергетике са Трећим енергетским пакетом Енергетске заједнице предвиђено оснивање нове компаније која би имала улогу оператора преносног система.
Он је навео да би нова компанија, која би имала улогу оператора преносног система у складу са рјешењем усаглашеним са ентитетским министарствима, настала спајањем "Електропреноса" и Независног оператора система /НОС/ БиХ.
"Министарство спољне трговине и економских односа је са Енергетском заједницом и ентитетским ресорним министрима утврдило приједлоге оба закона - о регулатору и оператору преносног система који су усаглашени са Трећим енергетским пакетом", рекао је Шаровић на заједничкој сједници оба дома Парламентарне скупштине БиХ.
Он је додао да су наведени приједлози закона, који су услов за скидање БиХ са листе земаља под санкцијама Енергетске заједнице, упућени на давашње мишљења ентитетским владама и да ће се, уколико добију позитиван став, ускоро наћи у парламентарној процедури.
Он је подсјетио да електропреносна компанија сваке године у буџету има на располагању око 40 милиона КМ за инвестиције, што значи да кредити које узима НОС БиХ не би били потребни.
"Министарство није учествовало у овом процесу", закључио је Шаровић.
Коментаришући добијени одговор, Пандуревићева је оцијенила да је неко знао да ће се правити нови закони, након чијег би усвајања НОС имао ријешено и питање резервног центра.
Према њеним ријечима, некоме је било много битније да се НОС без сагласности надлежних институција задужи за 2,3 милиона КМ да би се купила унапријед одређена пословна зграда на Палама за потребе резервног центра за управљање системом.
"Зграда је два дана прије јавног позива уписана у приватно власништво, а знатна средства за њену куповину завршиће у џеповима људи који су умијешани у ово", рекла је Пандуревићева и изразила наду да Тужилаштво БиХ "неће остати "слијепо на ово".
Посланик СДП-а БиХ Денис Бећировић тражио је од министра одбране БиХ Марине Пендеш одговор шта је конкретно предузето у вези са непоштовањем и кршењем Споразума о регионалној стабилизацији које чине Хрватска и Србија наоружавањем.
У одсуству Пендешеве, одговорио му је њен замјеник Борис Јеринић, наводећи да Министарство одбране БиХ врши анализу Споразума о субрегионалној контроли наоружања постписаног 1996. године између Хрватске, Србије, Црне Горе и БиХ, а којим су утврђени горњи лимити за борбене тенкове, артиљерију, оклопна борбена возила, борбене авионе и јуришне хеликоптере.
"Када све сагледамо, кроз анализе, инспекције и на основу размијењених информација није дошло до кршења споразума, ниједна чланица не посједује наоружање изнад лимита", истакао је Јеринић.
Према његовим ријечима, БиХ је достигла 79,30 одсто лимита кад су у питању борбени тенкови, Хрватска 57,10 одсто, Србија 49,79 одсто, а Црна Гора их нема уопште.
Када је ријеч о оклопним борбеним возилима, Јеринић је навео да је БиХ достигла 80 одсто лимита, Црна Гора 12 одсто, Хрватска 64,12 одсто, и Србија 71,50 одсто, док је у борбеној авијацији само Србија прешла 50 одсто предвиђеног лимита, док су све остале земље испод тог процента.
Констатујући да ниједна чланица није прекршила споразум ни достигла горњи лимит броја наоружања, Јеринић је рекао да БиХ не може забранити сусједним земљама да улажу у своје оружане снаге.
Коментаришући добијени одговор, Бећировић је рекао да у контексту наоружавања сусједних земаља нико у БиХ нема право да говори о демилитаризацији и смањењу броја војника.
Због одсуства министара иностраних послова Игора Црнатка, без одговора је остало њему упућено питање посланика СББ-а Дамира Арнаута када ће у овом министарству почети поштовати људска права и основне слободе каријерног дипломате Мирсаде Чолаковић.
- Замјеник министра безбједности у Савјету министара Мијо Крешић рекао је данас у Сарајеву да су кључни безбједносни изазов унутар БиХ и даље терористичке пријетње, што је у врху приоритета.
Одговарајући на питање делегата ХДЗ-а 1990 у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Мартина Рагужа министру безбједности Драгану Мектићу, како оцјењује безбједносно стање у БиХ, с посебним освртом на стварне и потенцијалне безбједносне ризике и изазове по БиХ, он је навео да је избјегличка криза један од унутрашњих изазова и да је у том погледу примјетан све већи притисак на БиХ.
"Приоритети агенција за спровођење закона биће усмјерени на борбу против привредног криминала, корупције, на актуелни проблеми у вези са сумњивим кредитирањем пореских дуговања појединих приватних фирми, сумњиве ратне и поратне приватизације, постојање мреже организованог криминала, високу стопу незапослености, екстремизам, лица која се враћају са страних ратишта", истакао је Крешић на заједничкој сједници Представничког дома и Дома Народа Парламентарне скупштине БиХ.
Према његовом мишљењу, стање безбједности у БиХ је задовољавајуће без обзира на све изазове и пријетње који се појављују.
"Министарство безбједности БиХ, заједно са агенцијама за спровођење закона, укупним безбједносним системом прати и процјењује безбједносно стање унутар БиХ и редовно о томе информише Савјет министара и Парламентарну скупштину БиХ. Дефинисали смо изазове и подијелили их у три групе - глобалне, регионалне и унутрашње", навео је Крешић признавши да се с времена на вријеме појављују неправилности у раду безбједносних структура.
Министар финансија и трезора у Савјету министара Вјекослав Беванда одговорио је на питање посланика Независног блока Салке Соколовића, који је питао предсједавајућег Савјета министара Дениса Звиздића које активности намјерава да планира да предузме на успостављању квалитетнијег процеса управљања вишегодишњим капиталним пројектима, с циљем унапређења процеса кориштења одобрених средстава и смањења негативних ефеката на јавна средства.
Беванда је истакао да су неки од разлога кашњења реализација дугогодишњих пројеката, спорост провођења јавних набавки због великог броја жалби добављача и неријешени имовинско-правни односи.
Он је најавио да ће Министарство финансија и трезора БиХ, након достављених информација од релевантних институција моћи да припреми инструкцију о ревидираним вишегодишњим прокјектима како би био унапријеђен процеас управљања и кориштења средстава и смањења негативних ефеката.
Соколовић је, постављајући питање, навео да је извршење вишегодишњих капиталних пројеката из буџета БиХ прошле године износило око 48 милиона КМ или 25,7 одсто у односу на расположива средства од око 188 милиона КМ.
Министар финансија БиХ Вјекослав Беванда саопштио је данас да је закључно са 30. јуном стање јавне задужености БиХ износило 11,708 милијарди КМ, од чега спољни дуг чини 8,075 милијарди или 68,98 одсто, а унутрашњи 3,632 милијарди КМ или 31,02 одсто.
Беванда је рекао да су, закључно са наведеним датумом, уговорени страни кредити износили укупно 14,219 милијади КМ, од чега је ангажовано 11 милијарди.
"Динамика повлачења кредитних средстава код већине кредита подразумијева неколико година, те се цјелокопан износ средстава расположивих за ангажовање не може посматрати као неангажовани износ уговорених средстава", објаснио је Беванда.
Он је додао да 2,915 милијарди КМ кредита расположивих за ангажовање укључује све уговорене транше, и оне према проширеном аранжману са ММФ-а, које су предвиђене за повлачење послије 30. јуна ове године.
Беванда је навео да је кредиторима за неповучена кредитна средства од 1. јануара до 30. јуна ове године по основу пенала плаћена 631 хиљада КМ.
Питање о тренутном стању укупне јавне задужености БиХ и стању неангажованих средстава по одобреним кредитима упутио је посланик СББ Мирсад Исаковић.
Одговарајући на питање посланика ДФ Менсуре Бегановић о шансама да БиХ испуни услове за претприступне фондове за сектор пољопривреде и заштите околине министар спољне трговине и економских односа Мирко Шаровић истакао је да је БиХ због немања Стратегије руралног развоја остала ускраћена за 150 милиона евра у периоду од 2012. до 2017. године.
"Министарство је у посљедње двије године уложило додатне напоре и окупило најважније учеснике и постигло политички договор да се крене у израду стратегије руралног развоја, за шта су обезбијеђена и средства од страних донатора", рекао је Шаровић и навео да је нацрт стратегије припремљен и да се чека мишљење ентитета и Брчко дистрикта.
Према Шаровићевим ријечима, стратегија би, уколико добије позитиван став, у периоду 2017-2020. година вриједила 75 милиона евра.
"Без обзира на то, Европска комисија нас само због тога што смо се одлучили да идемо у израду овог стратешког документа и што смо урадили његов нацрт награђује са 25 милиона евра", истакао је Шаровић.
Када је у питању заштита животне околине, Шаровић је рекао да од 2009. године постоје покушаји да се дође до стратешког документа, али да је тек у мају ове године израђена Стратегија прилагођавања.
Наводећи да је од 2012. до 2017. године БиХ изгубила најмање 120 милиона евра из претприступних фондова за пројекте заштите околине, Шаровић је рекао да у наредне три године Стратегија прилагођавања треба да обезбиједи БиХ 70 милиона евра.
Извор: СРНА