Ковачевић: Опозицији треба ванредно стање да би зауставила свој пад
Ковачевић се осврнуо и на свој недавни твит у којем је након прошлоседмичних догађања у Народној скупштини Републике Српске написао да се као опозиција у Српској понаша "опозиција којој не дају изборе, а не која се избора боји као ђав'ла".
– То што сам написао се односи на то да се за протесте и ванпарламентарне методе иначе одлучују партије које уживају високо повјерење код грађана, али власт одбија да распише изборе како би осигурала свој нелегитиман останак на власти. То овдје никако није случај. Партије на власти су потпуно легитимисане на прошлогодишњим локалним изборима на којима су освојиле убједљиву побједу, а редовни парламентарни избори су већ наредне године. Опозиција се служи оваквим методама зато што се боји избора, али и зато што је свјесна да ће ових 30-ак посланика, колико тренутно има, од наредне године дуго памтити као свој најбољи резултат.
У недавном интервјуу за Српскакафе, Рајко Васић је рекао да “СНСД нема кандидата који сигурно може побиједити“. Слажете ли се са њим?
- Иако уважавам мишљење господина Васића, морам рећи да се у овом случају не слажем са њим. СНСД као убједљиво највећа и најпопуларнија политичка странка у Српској има сасвим довољно квалитетних људи, у свим генерацијма, који би могли и који ће бити одлични кандидати на наредним изборима. И који ће, најбитније, побиједити.
Како гледате на прошлоседмичне догађаје у Парламенту, блокаду од стране опозиције, али и ријешење које је изабрала владајућа коалиција? Да ли је полиција била неопходна?"
– Свој утисак сам изнио на друштвеним мрежама непосредно по изазивању тог инцидента и написао да је тешко бити власт у континуитету, али да је фрустрирајуће бити опозиција у континуитету. А да се фрустрације понекад испољавају управо насиљем и глупошћу. Волио бих вјеровати да је у питању само то и да је повод овог насиља над институцијама и над демократијом оличен искључиво у нечијој фрустрацији изазваној чињеницом да 10 година није у стању побиједити на изборима. Дакле, мој први утисак јесте да се опозиција понијела попут љубоморног дјетета које у ситуацији када неко друго дијете има неку играчку коју оно нема, одлучи поломити ту играчку како је, када већ оно нема, нико други не би имао. Проблем међутим настаје када се неко заигра са највишим државним институцијама. Управо зато ми је драго што су се припадници владајућих партија и скупштинског руководства понијели рационално и зрело, као и због тога што нико није ни помислио да на насиље над институцијама узврати насиљем. То је уједно одговор на ваше питање о полицији, али и најбољи доказ демократске зрелости нашег друштва. С друге стране, понављам, волио бих да је у питању само испољавање фрустрације опозиције и да се иза цијеле ове приче не крије стратегија како да се поништи демократска воља народа и нанесе озбиљан ударац стабилности Републике Српске.
Опозиција је провобито навела три услова од којих зависи да ли ће се вратити у НСРС – стављање ревизорског извјештаја на дневни ред, објављивање необјављених одлука НС РС у Службеном гласнику те одговори на сва посланичка питања. Да ли су ова три услова на мјесту и може ли се ускоро очекивати њихова реализација?
– Друга два услова су потпуно легитимна и зато у вези са њима није било никаквог спора, односно опозицији је одмах поручено да ће бити испуњени. Обратите пажњу на термине које опозиција користи у овом случају. Услове на овај начин, колико ја знам, поставља неко ко је одговоран за талачку кризу и ко држи некога у заточеништву. Дакле, можемо рећи да у овом случају опозиција покушава створити талачку кризу демократије у којој је заточеник највиша законодавна институција Републике Српске, односно Народна скупштина.
Ако то посматрамо на тај начин, онда постаје потпуно јасно зашто је неко поставио тај први, како кажу, услов. Мислим да је постављен само зато што не може бити испуњен, с обзиром да би његово испуњавање представљало кршење пословника НС РС. Битно је да се зна да је одлуку о скидању те тачке са дневног реда донио Одбор за финансије и буџет, а на којем се посланици из опозиције нису ни појавили, док је сједницу Одбора за ревизију отказао предсједник тог одбора, а који је члан ПДП-а. Дакле, они су се прво побринули да се та тачка не нађе на дневном реду, а затим су, када су пропустили процедуралне могућности, прибјегли насиљу како би тобоже изборили њено враћање на дневни ред. За мене је то једна провидна фарса и ништа више.
Убрзо је додат четврти услов, смјена министра Лукача. Да ли је он стављен као оправдање да се не врате у Скупштину, јер се зна да такав услов сигурно неће бити прихваћен? Због чега опозицији одговара таква ситуација?
- Зато што само у ванредној ситуацији, односно у инцидентној ситуацији, до изражаја могу доћи особе које желе реалну перспективу помјерити за тачно 260 степени, колика је њихова мјера. У нормалној демократској процедури, уз уважавање свих, ипак се зна која је улога мањине, а која већине. У галами и ванредној ситуацији природно дође до стварања двије стране, а јавност без обзира што зна да је на једној страни насилник, а на другој жртва, да једнаку количину пажње и једнима и другима. И тако неко ко је иначе убједљива мањина одједном постане наизглед равноправан са већином. Ипак, у питању је лаж која као и свака друга лаж има кратак рок трајања. У овом случају је то најкасније до октобра 2018. године.
Смјена Лукача не постоји као могућност?
– Наравно да било каква прича о смјени министра Лукача не долази ни у обзир. Овдје је ријеч о једном изузетном човјеку и професионалцу са беспријекорном каријером, а доказ да то и јавност препознаје се најбоље види у чињеници да Полицију којом он руководи сматрају институцијом од највећег повјерења.
Извор: Српскакафе