"Државни удар мора да буде спријечен"
Наиме, већ неко вријеме се пријети представницима Републике Српске "македонским сценаријем", што подразумијева смјену власти и инсталацију Западу подобних марионета, као што је то био недавно случај у Скопљу. Тада је, уз притисак и здушну помоћ Запада, прије свега САД, на власт дошао Зоран Заев, који је ван територије Македоније потписао са албанским странкама Тиранску платформу, која је директно окренута и против Србије и српског народа. Поред тога, Заев је прокламовао као најважнији стратешки циљ брз улазак Македоније у ЕУ и НАТО. Јасно је да би се тиме наставило окруживање Србије, али и Републике Српске.
Ти догађаји морају да се посматрају и у ширем геополитичком контексту, у којем САД са својим НАТО савезницима одмјерава снаге са Русијом, односно када се дешавају стратешка позиционирања на глобалној шаховској табли пред финални сукоб два табора, који умногоме подсјећа на Хитлеров удар тада на СССР у оквиру плана "Барбароса" са циљем "продора на исток". Амерички функционери су већ изјавили да се Србија, па тиме и Република Српска, налазе на тој "ватреној линији" двије стране.
Што се тиче положаја Републике Српске и њених институција, није новина да се они константно налазе под нападом западних сила и политичког Сарајева. Довољно се само подсјетити покушаја укидања Дана Републике, а о том питању се српски народ у Републици Српској изјаснио на референдуму, искористивши при томе своје демократско право. Међутим, то право му се негира, и то управо од стране поборника демократије у свијету, на првом мјесту САД. Како њихово разумијевање и ширење демократије изгледа, може се видјети на страшном и крвавом рату у Сирији, Ираку, Авганистану, Украјини и у многим другим мјестима у садашњости, али и у не тако далекој прошлости.
Сада је, поново, на реду Република Српска, која се очигледно по Западу није смјела десити. Република Српска је до сада имала снаге да се прилично супротстави свим тим притисцима и одолијевала је колико је било у њеној моћи. Сада је ситуација знатно опаснија по опстанак Републике Српске пошто је Западу очигледно пошло за руком да инструментализује неке српске странке унутар РС и да их окрене против власти и институција РС. Они се преко и помоћу институција на нивоу дејтонске БиХ и политичког Сарајева већ неко вријеме обрачунавају са актуелном Владом и предсједником Републике Српске Милорадом Додиком. У томе предњачи Савез за промјене у којем је и СДС.
Када се узме у обзир историјат и настанак ове странке, онда је парадокс тиме већи, јер је СДС настао заправо као штит српског народа, тада под предсједништвом првог предсједника Републике Српске Радована Караџића. Но, шта се у међувремену десило са том странком односно са њеним актуелним руководством, то је најбоље познато њима самима. Данашњи СДС није више ни налик оном изворном, што иде толико далеко да чак на званичном сајту те странке нигдје нема ни помена њеног оснивача. Шта ли је у питању, чега ли се стиде, или је додворавање Западу посриједи, на то нека они одговоре.
С друге стране, оно што је свима требало да постане јасно, јесте да је ових дана Савез за промјене отворено кренуо у рушење најважнијих институција Републике Српске, а тиме и у рушење саме Републике Српске! Понашање посланика из редова тог савеза у Народној скупштини протеклих дана, као и изјаве њихових првака, указују недвосмислено на само једно - покушај извођења државног удара. Блокада рада Народне скупштине, односно покушај блокаде највишег демократског тијела Републике Српске, је ништа друго него удар на њу. Отуда треба да чуди изјава аналитичара Драгомира Анђелковића из Србије, који рече да је једна таква блокада "демократско право" опозиције у Српској. Шта ли би урадила њемачка канцеларка Ангела Меркел када би опозиција тако блокирала њемачки Бундестаг или шта би урадио Александар Вучић када би опозиција тако блокирала Народну скупштину у Београду? Таква изјава је крајње опасна и може само да послужи као подстицај или мотивација челницима Савеза за промјене да наставе својим путем који српски народ може да одведе у катастрофу и који може да угрози на крају и његову егзистенцију на овим просторима.
Легитимна политичка борба, размирице, супротстављени ставови и политичке дискусије су нормална појава једног демократског друштва. Али, челници Савеза за промјене би требало да имају на уму да је сасвим друга ствар доводити у питање легитимне институције Републике Српске, гарантоване Дејтонским споразумом и њен сам опстанак. Јер, овакве акције, као насилно блокирање рада Народне скупштине, иде само на руку загриженим непријатељима и противницима Републике Српске. Они ће извући највећу корист из оваквих акција и понашања опозиције у Републици Српској.
У новембру треба да буде усвојена и Декларација о заштити права српског народа у региону, што се такође сада доводи у питање. То све треба да им буде јасно. Но, постоје и неке индиције да можда то све и не раде случајно. Треба да се сјетимо недавног упозорења "Заветника" из Србије о предстојећем "јесењем удару" на Републику Српску. Ту су и блиске везе, односно састанци неких челника и функционера из Савеза за промјене са представницима САД, а неке од њих Стејт департмент позивао је у Вашингтон. Зашто? Без обзира на то, сами позиви на блокаду институција Републике Српске и отворени позиви на рушење власти недемократским начинима, као и најаве ванинституционалне борбе, по себи имају одличје и карактеристике позива на ни мање ни више него на државни удар!
У овом врло критичном политичком моменту, прије свега када се узме у обзир однос и расподјела снага великих сила у свијету, вођење одговорне и хладнокрвне политике би требало да буде закон, који би требало да важи за све актере у Републици Српској. Владајућа коалиција је са своје стране управо учинила такав корак понудом Савезу за промјене, који је исти, међутим, одмах одбио, што само указује на то да им није стало до смиривања тензија и ситуације и да се политички конфликт поново врати у институционалне оквире. Јер, стабилност Републике Српске би требало да буде главни циљ свима, а тежња Савеза за промјене на путу даље немиле ескалације ситуације и призивање отворених сукоба кристално јасно не води том циљу.
Треба се сјетити жртава које је српски народ уградио у својој дугогодишњој борби у Отаџбинско-одбрамбеном рату, које су постале темељ и стуб Републике Српске. Дозволити да се уруши Република Српска и да се тиме оствари Алијин сан о унитарној, џамахиријској БиХ, значило би огријешити се о свете жртве и борбу српског народа за опстанак на својим вјековним огњиштима на овим просторима. Треба да имамо на уму и да је Република Српска на крају крајева настала и као одговор поновном покушају спровођења геноцида и етничког чишћења од стране Хрвата и муслимана, као што је то био случај током усташке НДХ и усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима. Јасеновац, тај "Аушвиц Балкана", злокобно и монструозно стратиште Срба, Јевреја и Рома, треба да буде стална опомена, како се такво нешто никада више на тим просторима не би поновило. Ове историјске чињенице треба да имају на уму сви у Републици Српској, па и челници Савеза за промјене. Челници Савеза за промјене, који сада тако гласно позивају на рушење институција Републике Српске, треба да буду такође свјесни огромне и тешке историјске одговорности коју преузимају на себе, уколико наставе пут без повратка.
Зато је најважније да се страсти смире и да се обнови цивилизован и институционализовани политички дијалог свих актера, како би био спријечен државни удар и како Република Српска не би била доведена у питање. Од српско-српске свађе Срби неће имати ништа, али непријатељи и противници српског народа, дириговани из одређених западних центара, имаће све!
Извор: Глас Српске