Празна сарајевска обећања о враћању имовине СПЦ (ВИДЕО)
Много пута прије тога је обећавала, а 2010. године, власт у Сарајеву, уз хвалоспјеве тадашњег и садашњег високог представника Валентина Инцка, чак је и потписала Меморандум о враћању Српској православној цркви, објекта бивше Богословије.
Јуна те 2010. године Инцко је тврдио да ће се студенти теологије Српске православне цркве вратити у Сарајево.
Папир је одавно пожутио, потписи изблиједјели. А владајући се, у бајковитом мулти граду, и по неколико пута, мијењали. Но, ветеран у сарајевском бијелом двору, као на екскурзији, остао је да столује! Да скандалозна поређења врши и реликте прошлости, па и родне му државе, Сарајевом шири. Одавно већ заборавио је, шта је све потписивао и шта обећавао, у граду у којем су богослови науку изучавали још крајем 19. вијека. Данас их међутим, нема. Знање и даље црпе у Фочи, а српском задужбином башкаре се студенти сарајевског Економског факултета.
- Богословија није једини објекат, али је врло значајан у смислу симболизма и просто једне добре жеље и намјере да се отпочне са тим процесом и да се он на крају заврши како би они који су власници дошли у посјед своје имовине - каже Владимир Ступар, старјешина Саборне цркве
Међутим, сарајевска власт, правно насиље из 1945. године наставља. Скривено, под плашт недостатка новца за изградњу новог смјештаја Економије и непостојања Закона о реституцији. Но, чињенице их демантују.
Из "скромних" буџета знали су експресно да исплате и по милион марака на име кауције осумњиченима за ратне злочине. Без Закона о реституцији Исламска заједница је, примјера ради, ушла у посјед и посљедњег метра одузете им имовине. Православној цркви ни метра није враћено, осим двије оронуле капеле на гробљима, отете након посљедњег рата.
- То је задатак новоизабраног митрополита који ће се доласком у Сарајево свакако активно укључити у то. Сигуран сам да ће у контактима са влашћу и осталима изнаћи најбоље рјешење за српски народ и Цркву - каже Ступар.
Од Срба и Православне цркве комунисти су декретом одузели десетине стамбено-пословних објеката и још више кућа, хектаре најатрактивнијег земљишта на којем су касније изграђене и данашње зграде Парламента и Савјета министара, спортски комплекс Зетра, хотел Холидеј ин, Суд и Тужилаштво... списку никада краја.
- Просвјета у Сарајеву има око 15 објеката према записнику од 6. маја 1949. године, када су забрањена национална друштва у бившој Југословији. Значи, имамо записнички констатовано примопредају одузете имовине - каже Саво Влашки предсједник СПКД "Просвјета" Сарајево.
Одузимани су тада Србима и цијели квартови, попут овога у којем је сада смјештено Еснафско-механџијско друтво, једино православно које баштини стољетну традицију. Дућани и магазе са ћириличним натписима, одавно су са сарајевске вјетрометине, нестали.
- Само на Башчаршији моја породица је имала осам радњи. Што се тиче некретнина које су биле у Сарајеву, њих је страшно много, оне вриједе милијарде и милијарде - каже Славица Радовић, предсједница Еснафско-механџијског друштва "Еснафи".
Све то би требало да буде предмет Закона о реституцији. Но Закон у бајковитом граду Сарајеву, за разлику од свих других демократским мјерилима премјерених, никако да угледа свјетло дана. Можда и не би требало да чуди, јер неки други, новокомпоновани бизнисмени и профитери, башкаре се задужбином сарајевских Срба, док они или њихови потомци, већ преживјели пакао апокалипсе, граде неке нове градове!