latinica  ћирилица
28/07/2017 |  16:29 ⇒ 16:41 | Аутор: РТРС

"Треба нам европска обалска стража"

Само ове године је Средоземно море прогутало 2.300 људи који су покушали да се докопају италијанског тла. У интервјуу за Дојче веле, стручњак за поморску безбједност Себастијан Брунс предлаже промјену стратегије Европске уније.

"Подручје између Либије и Италије спада у најуже на Средоземном мору и главна је рута за илегалне миграције, за кријумчаре, али и за очајне људе из Африке и Азије. Откако је затворена Балканска рута, избјеглице траже нови пут и пронашле су га у том подручју. Поред операције ЕУ под називом “Сопхиа" на Средоземном мору постоје и појединачне операције поморских јединица земаља чланица ЕУ које спашавају избјеглице. То повећава шансе да се избјеглице не удаве у мору", каже Себастијан Брунс.

Брунс наводи да је један од фактора његова величина. Комплетно подручје на којем се реализује операција “Сопхиа" је велико као Њемачка. У операцију је стално укључено између шест и осам бродова. Томе треба још додати бродове хуманитарних организација које такође раде на спашавању избјеглица. Међутим, то није довољно. Једно тако велико подручје мора бити добро покривено. Потребно је више авиона него што их тренутно има. На тај начин се лакше уочава положај бродова и врши координација. То је тежак подухват. У све то спада , додаје Брунс, и политичка воља за сталним присуством.

Међутим, питање избјеглица дијели Европу. Осим тога нема интегрисане европске обалске страже него обалске страже и морнарице државе пред чијом обалом се дешава цијела ствар. Фронтекс у међувремену има поморски мандат, али земље чланице ЕУ према њему имају маћехински однос. Осим тога, Фронтекс нема сопствене велике бродове нити авионе.

"Сигурно не шкоди ако се буде борило против узрока због којих људи напуштају своје земље. Оно што раде морнарица, хуманитарне организације или Фронтекс је у ствари само борба против симптома. У Либији морају бити успостављене структуре тако да уопште не долази до кријумчарења људи. Такође се у Африци мора борити против узрока због којих људи напуштају своје куће и бјеже у Европу. То је генерацијски задатак", истиче Брунс и додаје

"Сада имамо проблем јер су ограничени ресурси које Европа жели ставити на располагање. С једне стране постоји формулација према којој се жели успоставити “Маршалов план" за Африку. Међутим, ја сам скептичан. С друге стране европске поморске снаге нису потребне само на том подручју. Постоји доста других жаришта гдје морају бити присутне: Сирија, источни дио Средоземног мора, сјеверни Атлантик, Балтичко море, Арктик... Покушај Италије да блокира продужетак мисије ЕУ под називом “Сопхиа" видим као очајнички чин"

Да ли постоји икаква алтернатива?

"Од 2016. године постоји „European Union Border Assistance Mission" (EUBAM)  у Либији. У оквиру те мисије се врши обука либијске обалске страже. За ту обуку су потребни опрема и бродови. Међутим, у Либији постоје различити господари рата, актери конкурентских влада које не вјерују једна другој и које се међусобне боре. Под таквим условима је веома тешко формирати државну обалску стражу. Не ради се само о обалској стражи, већ и одговарајућем полицијском потенцијалу за рад у лукама. Затим се ту ради и о државном тужилаштву , судовима ... аспектима који зависе од доброг државног руководства. То је лавовски задатак.

Такође је за то морско подручје потребна европска поморска спасилачка служба. То значи да поморске снаге не треба у регион да шаљу своје разараче и фрегате, него да све земље чланице ЕУ треба да учествују са бродовима обалских стража и полицијом за заштиту вода, дакле са малим јединицама које не морају бити посебно опремљене да на Атлантику лове подморнице. На тај начин би се бар мало растеретиле европске поморске снаге. У такве поморске јединице би се могле укључити и приватне спасилачке поморске јединице, тако да би била унапређена интеграција цивилних, војних, али и полицијских средстава. За Либију и то морско подручје постоји много различитих конкурентских операција које још никада нису уједињене: Можда би европска поморска спасилачка служба била корак напред" рекао је Брунс.

Навео је да иза тога мора бити одређена политичка воља. За ЕУ би то била шанса, један интегративни аспект. То захтијева искреност: за шта треба користити ту европску обалску стражу? Мора се спријечити да то буде само смоквин лист. Не можемо избјећи дискусију о томе како у овој области можемо унапредити поморску сигурност. Али европска обалска стража би у сваком случају била први корак у том правцу, истакао је стручњак за поморску безбједност Себастијан Брунс.

Извор: Дојче веле