Звезда боља од фаворизоване Спарте
Састав Црвене звезде је био ортодоксан, с тим да је, уз дебитанте Родића и голмана Борјана, Милић био тај који је на боку у 4-2-3-1 систему замијенио суспендованог Славољуба Срнића. Интересантно је да је капитен био Мичел Доналд, што се може (и мора) тумачити као истицање у гро план играча који се спрема за продају.
Почетак црвено-бијелих, кажемо црвено-бијелих јер гости у првим минутима практично нису играли док се њихова средња зона повијала и пречесто пуцала пред вертикалним и веома директним нападима српског вицешампиона, био је заиста силовит. Ово је чест метод Владана Милојевића, који покушава да утакмицу у уводним дијеловима уведе у што јачи ритам. Ово има стриктно фудбалску, али и психолошку улогу, јер је увијек добро да противника што касније „пустите на терен".
Тек у осмом минуту је чешки тим у континуираном нападу прешао на половину домаћег састава, а до тада је у два, можда и у три наврата, морао да спашава свој поприлично угрожени гол.
И таман када је дјеловао да су се ствари примириле, таман су Чеси стали у свој 4-4-2 позиционо оријентисани блок и заличили на озбиљан тим какав јесу, са нивоом све три врсте компактности на којем би им позавидео чак и Марселинов Виљареал или Борусија Менхенгладбах из времена када је тренер био Лусијен Фавр, примили су гол!
Гелор Канга је извео слободан ударац, иначе плод једног бесмисленог прекршаја фудбалера Спарте, а то је урадио прије него што је ико очекивао. Заправо, очекивао је Ричмонд Боаћи, који је напао простор на вријеме, а затим и лопту, потпуно неометан, послао у мрежу.
Почело је добро...
Спарта је изашла високо, покушала је са више играча да оптерети посљедњу дефанзивну линију Црвене звезде, али би имала велики проблем када би изгубила лопту, јер њихов контрапресинг није укључивао довољан број играча, а самим тим ни довољно слојева, да поврати лопту или макар успори напад српског представника. Веома лоша дефанзивна транзиција Спарте донијела је Звезди неколико веома опасних контранапада и брзих напада.
Међутим, наредна велика прилика Црвене звезде поново је била на концу прекида, када је Кангин центаршут завршио на главу потпуно самог Доналда, који је шутирао поред стативе.
Контролисати ритам којом се лопта, а са њом и структуре два тима, помјера, бити бољи у барем три од четири фазе игре - то је циљ сваког тренера јер, у највећем броју случајева, доноси тражени резултат. Црвена звезда је у овоме у потпуности успјела. Свела је Спарту на један полуопасан ударац послије једног полусмишљеног корнера и један, тешко га је назвати ударцем па ћемо се задржати на изразу „покушај", Аустријанца Јанка.
Наставак је донио бољу Спарту, али и даље недовољно добру да конзистентно (или уопште) ствара прилике, па чак ни да натера Звезду у ниску зону.
Неубједљивост приступа и учинка коштала је Спарту. Црвена звезда је, са некарактеристичном лежерношћу за тим који представља клуб који толико дуго није играо групну фазу европских такмичења, одузету лопту на својој дефанзивној трећини веома брзо пренијела у нападачку трећину, гдје је Канга, након лијепог првог додира, начинио још љепши други додир и сјајним ударцем послао лопту у мрежу гола гостију.
Али то није било све. Брзи напад Звезде (након лопте одузете у средњој трећини терена), сјајним продором уз гол-аут линију завршио је Радоњић, али се лопта од стативе одбила назад у поље.
Тада је већ било готово. Спарта није дјеловала, заправо није била, тим способан да се коначно подигне и макар посљедњу шестину меча одигра у складу са неким објективно пројектованим квалитетом који има. Црвена звезда је, ношена публиком и моментумом игре, спојила завидни ниво борбености са чврстином иза лопте.
Меч је, већ око неког 80. минута, био завршен. Изузетно повољно по београдски тим...
Извор: РТС