Нова рунда Хладног рата
Бројни руски политичари и експерти чак говоре о повратку Хладног рата. "Вашингтон је Москви званично објавио хладни рат", каже новинар и публициста Константин Егерт за Дојче веле. Он указује на симболику којом је Конгрес практично ставио Русију у исту линију са Сјеверном Корејом. Јер у изгласаном закону о санкцијама је и пакет против Пјонгјанга и Техерана.
"Запечаћен је статус Русије као непријатеља", каже Егерт. Русија је, како он каже, за амерички естаблишмент постала дио метафоричке "осовине зла" коју је успоставио бивши предсједник Џорџ Буш млађи. Егерт сматра да је могућа ескалација у Сирији или на истоку Украјине – као вид руске реакције.
Одговор на хакерске нападе
Ријеч је о најоштријим санкцијама САД против Русије од почетка руско-украјинског конфликта 2014. године. Представнички дом је нове мјере образложио покушајем Москве да се хакерским нападима умијеша у предизборну кампању за америчке предсједничке изборе, што Москва негира. Нова ограничења погађају између осталог енергетски сектор, кључну браншу руске привреде. Прије него што приједлог закона буде прослијеђен предсједнику на потпис о њему мора гласати Сенат.
Још почетком јула, након првог сусрета са америчким предсједником Доналдом Трампом на маргинама Самита Г20 у Хамбургу, Владимир Путин је изразио тиху наду у "поновно успостављање сарадње". "У најмању руку дјелимично", рекао је шеф Кремља.
Да ли је нада сада умрла? Портпарол Кремља, Дмитриј Песков, у сриједу није конкретно одговорио. Одлука Конгреса о новим санкцијама је у сваком случају прилично тужна, рекао је он. Кремљ ће се уздржати од реакција све док закон не буде заиста усвојен.
Нове санкције чине нормализацију у догледно вријеме прилично немогућом, рекао је замјеник министра спољних послова Сергеј Рјабков. "Ми више нећемо бацати бисере", рекао је Рјабков. Та се реченица у медијима тумачи као алузија на "Бесједу на Гори" у којој Христос упозорава да не треба бацати бисере "пред свиње". Овај цитат из Библије је једна од најоштријих изјава Москве према Вашингтону у посљедњих неколико мјесеци.
Након Трампове изборне побједе Русија је у дипломатском смислу била суздржана и избјегавала је критике на рачун САД. Осим тога Москва је одустала од контрамјера када је одлазећи предсједник Барак Обама прошле године као реакцију на наводне хакерске нападе протјерао више од 30 руских дипломата из земље и практично одузео два дипломатска одмаралишта Русији.
"Болно за Америку"
Михаил Таратута, реномирани руски експерт за САД и бивши дописник из Вашингтону, сматра да је Владимир Путин сада пред дилемом. Слаба реакција Кремља би била интерпретирана као слабост, написао је Таратута у блогу за радио Ехо Москва. "Жестока реакција би значила крај највећег сна Кремља, наиме да се постигне сагласност са Трампом и да се однос са Америком једном побољша. Жестока реакција је највјероватнија", сматра Таратута.
Уколико ступе на снагу нове санкције, што се у Москви сматра готовом ствари, многи у Русији очекују протјеривање америчких дипломата. Константин Косачов, предсједник Комитета за међународне послове Савјета Федерације, залаже се за "асиметричну" реакцију која би била "болна за Американце".
Како би се то могло одвијати Русија је већ показала 2012. године када је Москва забранила Американцима да усвајају руску дјецу. Говори се о предстојећој "спирали санкција". Неки стручњаци су запрепашћени. "У датим околностима уопште није јасно шта Русија треба да уради", каже Фјодор Лукјанов, шеф труста мозгова Савјет за спољну и одбрамбену политику који је близак руској влади.
Прикривени економски интереси
На државној руској телевизији америчке санкције су представљене као европски проблем. Дио мјера је усмјерен против предузећа која сарађују са Русијом у енергетском сектору. Експлицитно се помиње пројекат гасовод Сјеверни ток 2, који треба да испоручити више гаса из Русије преко Балтичког мора директно у Њемачку. Њемачка и Аустрија су могуће посљедице америчких санкција већ критиковале. И Брисел је показао забринутост.
Руски министар економије Максим Орешкин каже да су санкције ударац "против енергетске сигурности Европе". Руски експерти америчке санкције стављају на стуб срама као економске мјере како би се Русији на европском енергетском тржишту направила конкуренција. У том контексту политичар Косачов тражи договор Москве и Брисела. Могућа је моћна алијанса, тако гласи његова нада.
Извор: Дојче веле