"Пропагирање усташког режима није било довољно тешко кривично дјело"
Захтјев за рехабилитацију у фебруару је поднијело удружење "У име обитељи".
Лукас је извршење смртне казне, на коју је био осуђен у новембру 1945., избјегао емигриравши нешто раније те године из Хрватске у Аустрију. До тада је, од 1928. био на челу Матице Хрватске, а захтјев за његовом рехабилитацијом, поднесен суду у фебруару ове године, дочекан је у дијелу јавности као захтјев за рехабилитацијом тзв. Независне државе Хрватске.
Иако многи захтјеви за рехабилитацијом раније нису прихватани, уз образложење да је у оно вријеме била таква судска пракса којом су смакнућа и одузимање грађанских права били оправдани, суд на Зрињевцу ипак је лани у јулу поништио цијелу пресуду кардиналу Алојзију Степинцу којег су комунистичке власти 1946. осудиле на 16 година затвора.
Захтјев за рехабилитацијом Лукаса, прихваћен је уз образложење да пропагирање усташког режима у овом случају "није било довољно тешко кривично дјело за изрицање смртне осуде", те да процес што је против њега вођен није био у складу са стандардима кривичне праксе.
Историчари наводе да је Лукас од најраније младости прихватао мисао правашке струје Анте Трумбића и Фране Супила, подржавајући преко њих и југословенске идеје. Међутим, недуго након проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, и њеног уједињења у Краљевину Југославију, "није могао пристати на чињеницу да се у Загребу поздравља српским, а не хрватским заставама“. Одмах је, зато, почео и заговарати распад Југославије. На крају је и осуђен због ширења пропаганде.
Занимљив је, рецимо, његов говор на сједници Матице хрватске одржане 29. 4. 1941. године на којој је присуствовао и помоћник министар, Будак Миле. Лукас је свој говор завршио покликом "нека Бог испуни поглавникове и наше жеље и нека живи створитељ нове Хрватске, Анте Павелић".
Издао је зборник "Наша домовина", чији први дио доноси Павелићеву слику и носи наслове "Хрватска земља – хрватски народ – хрватска повијест – хрватска знаност", у којима приказује успјехе усташтва.
Писао је тако Филип Лукас који је Хрватску напустио кратко прије него што су партизани ушли у Загреб. Суђење је зато проведено у његовој одсуству, а пресуду му је Окружни народни суд за град Загреб изрекао 21. новембра 1945.
Осуђен је на смртну казну – стрељањем.
Извор: Агенције