На дневном реду закони о дану независности и дану државности тзв. РБиХ
Коалиција која чини већину у Народној скупштини Републике Српске упутила је 6. децембра прошле године Уставном суду БиХ апелацију за оцјену уставности Закона о проглашењу 25. новембра даном државности.
Шеф Клуба посланика СНСД-а Радован Вишковић рекао је тада да се овај дан обиљежава само у Федерацији БиХ, те да је јасна намјера да се успостављањем 25. новембра као дана државности БиХ апсолутно искључи један конститутивни народ, односно српски народ чиме се ставља у дискриминишући положај.
Вишковић је подсјетио да је указ о проглашењу овог закона 6. марта 1995. године потписао тадашњи предсједник Предсједништва такозване Републике БиХ Алија Изетбеговић.
Посланици већине у Народној скупштни Републике Српске упутили су 11. октобра прошле године апелацију Уставном суду БиХ за оцјену уставности Закона о проглашењу 1. марта даном независности БиХ.
Вишковић је рекао да 1. март не одражава вољу свих народа који су конститутивни по Уставу БиХ.
"Тај датум је утврђен без представника српског народа. Први март је искључиво везан за Бошњаке и Хрвате, а тиме се српски народ ставља у подређен положај. Уставни суд БиХ мора да штити права свих у БиХ, па и Срба. Први март се слави само у једном дијелу БиХ", истакао је Вишковић, образлажући разлоге за подношење апелације.
На дневном реду сједнице налази се и захтјев Борјане Кришто, као другог замјеника предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, за оцјену уставности члана Закона о полицијским службеницима БиХ, саопштено је из Уставног суда.
Уставни суд БиХ одржао је 31. марта расправу о овом захтјеву, а одлуку ће донијети на наредној сједници.
Кришто је тражила оцјену уставности и члана 117 Закона о кривичном поступку БиХ који прецизира кривична дјела за која могу да буду одређене посебне истражне радње.
У Закону се наводи да против лица за које постоји основана сумња да је само или са другим лицима учествовало или учествује у чињењу кривичног дјела из члана 117 могу бити одређене посебне истражне радње ако на други начин не могу бити прибављени докази или би њихово прибављање било повезано са тешкоћама.
Истражне радње из овог члана су надзор и техничко снимање телекомуникација, приступ компјутерским системима и компјутерско сравњење података, надзор и техничко снимање просторија, тајно праћење и техничко снимање лица, транспортних средстава и предмета у вези с њима, кориштење прикривених истражиоца и кориштење информатора, симулирани и контролисани откуп предмета и симулирано давање поткупнине, надзирани превоз и испорука предмета кривичног дјела.
Судије Уставног суда БиХ требало би да донесу одлуку и о захтјеву Барише Чолака, предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, за испитивање регуларности поступка, односно утврђивање постојања или непостојања уставне основе за проглашење Приједлога Закона о измјенама и допунама Изборног закона БиХ од 28. априла штетним по витални интерес бошњачког народа.
Предложеним измјенама и допунама регулише се избор хрватског и бошњачког члана Предсједништва БиХ из Федерације БиХ /ФБиХ/, те спроводе одлуке Уставног суда БиХ које се односе на избор делегата у Дому народа ФБиХ и избора у граду Мостару.
Извор: СРНА