Како до посла након средње школе? Зашто нема незапослених столара, обућара и заваривача? (ВИДЕО)
Несклад између кадрова које образујемо и потреба привреде, нешто је са чим смо суочени неколико година уназад. Како би се то промијенило, потребно је да дође до промјене у размишљању свих укључених како у процес образовања, тако и у тржиште рада - истиче ресорни министар Дане Малешевић и додаје да је неопходно образовати се за занимање које ће обезбиједити запослење.
"У евиденцији Завода за запошљавање нема незапослених столара, обућара, заваривача. Постоји отпор према одређеним занимањима, због чега треба мијењати свијести људи, да се образују за она занимања са којима ће се запослити", додао је Малешевић.
Директор Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа Маринко Ђукић сматра да се мора утицати на свршене основце да уписују средње стручне школе, како би се скратио њихов пут од завршетка школовања до проналажења радног мјеста.
Као позитиван примјер у Српској, Ђукић је навео град Приједор, гдје више нису тако атрактивни гимназија, економска и медицинска школа, већ машинска и електро школа.
Добар примјер је и приједорска Пољопривредно-прехрамбена средња школа. Производе сир, пекарске производе гљиве буковаче, расаде поврћа и ратарске производе, а раде и лабораторијску анализу земљишта. Проблем са интересовањем ученика немају, а кажу и да 80 одсто одсто њих након школовања остаје на фармама и пластеницима.
Оваквим примјерима су се још прије 20-ак година водили у Словенији. Тада су, како кажу, одлучили да образовни систем треба да слуша привреду.
Елидо Бандељ, стручњак из области образовања у Центру за стручно образовање у Словенији истиче да мора постојати координација и заједничка сарадња привреде и едукације у свим обкластима.
"Укључили смо послодавце у све фазе образовања, планирање, саставаљање наставних програма, а дио наставног плана се изводи на верификованим радним мјестима и код верификованих ментора послодаваца", појаснио је Бандељ.
Прије укључивања привреде у образовни систем, каже Бандељ у Словенији је 45 одсто младих уписивало гимназије, а сада то чини мање од 35 одсто. У Републици Српској , каже, мали је утицај привреде на школство и недостаје надлежна институција која би попут њиховог Центра за стручно образовање координисала ове двије области.