Усвајање измјена Кривичног закона БиХ директно би водило ка вербалном деликту
Касиповић је оцијенио да у суштинском смислу, већ у овој фази док се расправља о приједлогу закона, постоји евидентна политичка штета и јављају се тензије што отежава и комуникацију између различитих нивоа власти у БиХ и на другим питањима.
Он је рекао да ономе ко би негирао страшне злочине у БиХ на разним странама и међу разним људима, а посебно у Сребреници, не треба закон него доктор.
Касиповић је поновио да је споран члан 9 нацрта закона и то прво са формално-правне тачке гледишта, јер је ријеч о ремећењу јавног реда и мира.
На крају крајева, каже он, и у новом тексту Кривичног законика Републике Српске члан 359 се односи на подстицање на мржњу и запријећена је и одређена казна, тако да и генерално и формално-правно у мишљењу Министарства правде Српске јасно наведено да је то у искључивој надлежности ентитета и да самим тим не може бити предмет инкриминисања по Кривичном закону БиХ.
"Шта ако слиједећи логику овако предложеног члана 9 неко организује научни скуп на којем ће тврдити да то није био геноцид, покушава то научно доказати или сними документарни филм са саговорницима који ће рећи да то није био геноцид, да ли ће он доћи на удар закона? Шта је са поступцима на судовима у којима одбрана оптужених може покушати да докаже да то није било тако", упитао је Касиповић.
Он је истакао да би евентуалним усвајањем ових измјена дошло до несагледивих проблема и да би то водило директно према вербалном деликту и осујетило слободу мисли.
"Имате ситуацију да у једном граду једна страна обиљежава неки дан као датум своје значајне побједе, а друга страна као страшни злочин. Чини ми се да ствари нису добро постављене и да би добро било када се доноси неки закон размишљати на начин шта и колико доброг то доноси заједници, а мени се чини да већ трпимо штетне посљедице оваквог конципирања закона", оцијенио је Касиповић за портал "Кликс".
Он је навео да је то потез који није довољно формално-правно осмишљен, а при том се није размишљало ни о посљедицама, додавши да у БиХ постоји много унутрашњих дилема и различитих судова, па је тако и са предложеним измјенама.
Касиповић је поновио да се из става Министарства правде Српске сасвим јасно закључује да оваквој законској одредби није мјесто у Кривичном закону БиХ, на начин како је то постављено.
"Мислим да има сасвим довољно простора и аргументације да Савјет министара поступи управо на овај начин. Не знам како ће они на крају одлучивати јер је било различитих изјава, али мислим да је неодржива теза да кажемо прихватили смо ставове Министарства правде Републике Српске да закон иде. Наш став је јасан и експлицитан и ми дефинитивно доказујемо и указујемо на чињеницу да оваквој инкриминацији није мјесто у Кривичном закону БиХ", закључио је Касиповић.
Извор: СРНА