X

За ваш уређај је
доступна апликација

11/06/2017 |  09:49 ⇒ 10:00 | Аутор: РТРС | Коментара: 0

Хандке: Србија нема новца да исприча истину

Признати писац Петер Хандке истакао је на скупу "Београдски контрапункт" да је злочин против човјечности то што је потребан новац да би се испричала своја верзија приче, историјске истине и да Србија тај новац нема.
Књижевник Петер Хандке - Фото: АП
Књижевник Петер ХандкеФото: АП

- Коме припада историја и право да прича историју о рату? Срби немају право да причају своју историју, своју причу у Холивуду. Југословенски ратови, рат Срба, Хрвата, Бошњака, историја рата, све су то купили Американци. Имате Анђелину Џоли и друге&хеллип; То ме је згадило - рекао је Хандке на скупу на коме су учествовали и Милован Данојлић, Ју Хуа, Фредерик Бегбеде, Захар Прилепин, са домаћинима Емиром Кустурицом и министром за културу и информисање Србије Владаном Вукосављевићем.

Редитељ Кустурица се надовезао да је Анђелина Џоли са филмом "У земљи крви и меда" добила идеолошки задатак да дода још мало црне боје на српски народ и навео бомбардовање кинеске амбасаде као "највећу добит" од НАТО бомбардовања Југославије 1999. године, јер ће им "Кина кад-тад вратити, а ми ћемо све заборавити".

Он је примијетио да Срби могу снимити најбољи филм, али су његови домети ограничени и нагласио да држава мора да помогне да "српска култура, српски јунак и антијунак имају своје мјесто".

Данојлић види да у свему лежи однос снага и наводи да двоструки поглед Србије, према јачем и према слабијем, даје извјесну зрелост која није доступна свакоме.

- Мала земља, мали језик, мала култура, много смо видјели и много смо страдали. Та искуства нас чине посебним, зрелим и отвореним да гледамо у више праваца, а не само према себи и према јачем, увиђавнији смо према слабима, отворенији према онима који страдају више од нас. То је улога културе у нашој земљи - примијетио је Данојлић.

Хандке је реаговао на његово мишљење: "Миловане, престани Србију да називаш малом земљом", рекао му је.

- Нема малих земаља. Свака земља је велика. Престаните да говорите о Србији као малој земљи. Ви сте велика земља, можда досадна, али велика земља - поручио је славни писац.

Други дан скупа "Београдски контрапункт" отворио је Кустурица питањем "Да ли је човјек промашена инвестиција природе?", на шта га је подстакла јучерашња прва посјета Тржном центру "Ушће".

- Гдје је антички човјек, гдје је човјек распет на крсту, гдје се изгубио ренесансни човјек, гдје је нестао идеалиста и револуционар који је вјеровао да својим идејама и дјелима може да мијења свијет - упитао је Кустурица, констатујући да "катаклизмична фаза планете иде са убијањем религије и уништавањем културе" и да је рат произвео технологију са којом је ишло декомпоновање концепта културе и религије.

Данојлић проблем види у наглом јачању антихришћанске идеологије, у чињеници да је Европа "дехристијанизована", примјећује да се смисао културе већ деценијама своди на умјетност забаве, лакоћу усвајања, што је супротно озбиљном ангажовању духа, да живимо у времену тоталног одсуства интересовања, времену спектакла када се у медијима смјењују сцене страдања и голих жена.

Бегбеде, који није учествовао првог дана на скупу, своје обраћање је почео изјавом да је тужан што је Новак Ђоковић изгубио у Паризу и да се боји да ће, ако се не сложи са осталим учесницима, добити торту у лице као недавно француски филозоф Бернар Анри Леви.

Он је о себи рекао да је врло противуречна личност, да воли да буде оно што осуђује, да се већ 30 година руга и себи и свијету који га окружује и којим је истовремено фасциниран, али је због њега револтиран.

- Све моје књиге су опис безнађа, али не нуде рјешење. Добро је бити изнервиран као Кустурица. Ја боље пишем када сам изнервиран. Умјетност мора бити различита од бизниса. Ми радимо нешто што не служи ничему и још већи сам песимиста од Кустурице о томе да је човејк промашена инвестиција природе - биле су реакције Бегбедеа на покренута питања.

Он је рекао да је његова генерација - генерација антихероја, размажених људи који само кукају, али додаје да због тога не би ишао у рат и да сматра да оно што не могу да промјене треба да опишу.

Вукосављевић се осврнуо на тему глобализације, примијетивши да је дјетињасто вјеровање да глобализација уједињује народе и државе, умјесто тога она се своди на наметање културног и привредног модела јачег слабијима.

- Треба тежити оној врсти глобализације у којој би свака национална култура била очувана наглашена, његована, која би чувала аутентичне особености и била дио великог глобалног мозаика - примијетио је Вукосављевић.

Бегбеде се надовезао мишљењем да је униформизација свијета посљедица адвертајзинга и да култура може да сачува извјесне разлике, а рјешење види у томе да све државе штите своју културу и помажу умјетност јер је то посљедњи отпор адвертајзингу.

Хуа је поручио да у свему што се данас дешава морамо да водимо рачуна о томе шта је човјек.

- Када читам Хандкеове романе, осејћам шта је човјек и зато их волим. Када гледам Кустуричине филмове, осјећам шта је човјек и зато их волим. Питање шта је човјек морамо увијек имати на уму - нагласио је он.

Вукосваљевић, по чијој идеји је организован дводневни скуп "Београдски контрапункт", закључио је састанак поруком да "култура није без шанси да помогне да човјек постане човјек".

Извор: Спутњик