Шта чека Жељезнице Српске? (ВИДЕО)
"Жељезницама" предстоји реструктурирање, али не само то. План је у наредних 10 година обезбиједити 600 милиона марака, инфраструктуру и још 200 уложити у операције.
Власничко реструктурирање подразумијева смањење удјела мањинских акционара испод један одсто. То је могуће постићи конверзијом дуга "Жељезница", које отплаћује Влада.
Након конверзије у капитал, број акција у оптицају био би повећан, а њихова вриједност пала за 99 одсто.
Тада би и откупна цијена акција била умањена за исти проценат, па би Влада удио мањинских акционара откупила за 30.000 умјесто за 30 милиона марака.
- Неопходно је, да би се кренуло у процес реструктурирања, да добијемо помоћ Свјетске банке, каже Неђо Трнинић, министар саобраћаја и веза Републике Српске.
Свјетска бaнка треба да одлучи хоће ли одобрити 57 милиона марака кредита. Све то, наравно, након што Влада постане власник Жељезница.
Драган Савановић, директор Жељезница Републике Српске, наводи да постоје велики изгледи да тај кредит од Свјетске банке буде одобрен.
Влада је већ спремила закон Лекс Специјалис, којим би процес смањења радника био што безболнији. Тиме би трошкови зарада и накнада годишње били умањени и до 16 милиона.
- Много је жељезничара који имају по 40 година радног стажа али по новом закону не могу у пензију док не наврше 65 година. Када бисмо вратили одредницу да се испуни један од услова, а то је радни стаж, ми би до краја године могли пензионисати око 350 радника, појашњава министарТрнинић.
Синдикати свјесни да је реструктурирање неопходно. Траже само да, прије него што Влада одлучи да сијече, три пута измјери.
- Тражимо да се уради стварну систематизацију и да се право покаже колико је радника потребно жељезницама. Не слажемо се са овим приједлогом реструктурирања јер су мале отпремнине и тај дио нећемо подржати, истиче Златко Марин, предсједник Самосталног синдиката и саобраћајно-транспортне дјелатности.
Опозиција упозорава да се тренутно стање у Жељезницама рефлектује и на остале сегменте друштва.
Финансијско реструктурирање, уз конверзију 130 милиона марака дуга Влади у капитал, подразумијева и уплату 41 милион марака дуга за порезе и доприносе и 22 милиона запосленима.