Преминуо легендарни Тоза Веселиновић
Веселиновић је поникао у подмлатку новосадске Слоге, а за Војводину је одиграо је 196 утакмица у шампионату СФРЈ и постигао 126 голова, што представља клупски рекорд. Играо је с великим успјехом и крило, класичног везног играча и вођу напада.
Током одслужења војног рока 1952. играо је за Партизан и на 53 утакмице постигао 50 голова. Кад се вратио у Нови Сад и наставио да игра за Војводину, четири пута (од чега трипут узастопно) је био најбољи лигашки стријелац.
Кад је 1961. отишао из Војводине, играо је као професионалац у Италији, Аустрији и Белгији. Прво је носио дрес екипе Сампдорије, затим бечке ФК Вијена, а из Аустрије је отишао за Белгију гдје је једну сезону играо за бриселски Унион Сен Гилоа. Онда се опет вратио у Аустрију гдје је у екипи ФК Аустрија из Целовца био играч и тренер ове екипе све до 1969, кад је завршио каријеру.
Уз шест утакмица за Б селекцију (1954-1959) и 14 за младу репрезентацију, за коју је постигао рекордних 20 голова, у 37 сусрета носио је дрес најбоље селекције и постигао 28 голова. Дебитовао је 14. маја 1953. у пријатељском сусрету са Белгијом (3:1) у Бриселу, а посљедњу утакмицу за репрезентацију одиграо је 4. јуна 1961. против Пољске у Београду.
На олимпијском турниру 1956. у Мелбурну постигао је четири гола на путу до сребра. Учествовао је и на Свјетском првенству 1958. у Шведској и у сусрету против Француске (3:2) постигао два гола, први и побједоносни, а "плави" су стигли до четвртфинала.
У дресу репрезентације одиграо је неколико утакмица које су остале запамћене по његовим изванредним играма. На утакмици против Велса (3:1), која је играна 22. септембра 1954. у Кардифу, ушао је тек у другом полувремену и постигао сва три гола за Југославију. У сусрету против Аустрије (4:3) у јесен 1958. у Бечу такође је постигао три поготка.
По престанку с активним играњем, посветио се тренерском позиву. Почео је као и технички референт Војводине и тренер Пролетера из Зрењанина, а наставио у Колумбији гдје је водио екипу Санта Фе и национални тим Колумбије на олимпијском турниру 1972.
Послије неуспјеха репрезентације Југославије на Свјетском првенству у Шпанији, у септембру 1982. именован је за савезног капитена, али се због неуспхеха репрезентације на првенству Европе повукао у јулу 1984. и преузео турског прволигаша Фенербахчеа из Истанбула, са којим је освојио титуле 1985. и 1989, а радио је и у Италији и Грчкој, у којој је 1998. као кормилар Етникоса завршио тренерску каријеру.
Извор: Агенције