Остатак свијета опрезан према референдуму у Турској - прве честитке из ФБиХ (ВИДЕО)
Аналитичари наводе да ће Турска да се врати својим неоосманским амбицијама,али и да Ердоган има велику подршку међу муслиманима на Балкану. С друге стране, Турска зависи од Русије и велико је питање, ко на Балкану има разлога да се радује јачању њихове улоге?
Реџеп Тајип Ердгоан ускоро ће постати један од лидера са највећим овлашћењима у модерном свијету. Док су секуларни муслимани у турским градовима то дочекали лупајући у шерпе и лонце, у Сарајеву бакље, радост и турске заставе. Након нарушавања односа са САД И ЕУ, турски, скоро па султан, више нема разлога за задршку неоотоманских амбиција, а Бошњаци се надају и јачању свог положаја.
"Сада можемо очекивати наставак онога што се назива неоосманском или неоотоманском стратегијом Анкаре која има своја три главна вектора - кавкаски ка централној Азији, други ка исламском свијету и трећи према Балкану путем такозване зелене трансверзале - од Истанбула на југоистоку до Цазина на сјеверозападу", рекао је политички аналитичар Срђа Трифковић.
Ердоганов стратег, Ахмет Давотоглу, у Сарајеву је отворено рекао да Турска има обавезу И дужност према онима који настављају османлијску традицију. Сарајево и Анкара, медјутим, османлијску традицију заокруживаће тек у културолошком смислу, кажу аналитичари. Путинова заштита Ердгоана има своју цијену и када је ријеч о Балкану, сфере утицаја биће подијељење измедју те двије силе.
"Имаће подршку нека умјеренија струја која је за заједнички живот, никако ове које желе доминацију, јер Анакара ће имати своје циљеве, али које неће смјети супротостављати руским", истакао је политички аналитичар Драгомир Анђелковић.
Турска је највероватније затворила врата када је ријеч о евроинтеграцијама, медјутим остаје отворено питање НАТО-а, те миграната чији проток контролишу турци, па би управо Београд, како кажу аналитичари, могао да искористи прилику И постане спона у односима Анкаре и Брисела.