Србија послала одговоре француском суду у вези са Харадинајем

Одговоре на питања дало је српско Тужилаштво за ратне злочине које води истрагу против Харадинаја због сумње да је починио ратне злочине на Косову и Метохији.

Апелациони суд у Комлару је почетком мјесеца тражио да му се до краја марта доставе појашњења законских одредби које се односе на дјела за која се Харадинај терети у Србији, будући да је за 6. април заказан наставак расправе о захтјеву Србије за изручење Харадинаја.

Једно од питања француског суда било је ког датума је у кривично право Србије унесен члан 142, став 1, Кривичног законика Србије, који предвиђа кажњавање ратних злочина против цивилног становништва.

Такође, питање је и да ли су одредбе тог члана биле важеће између 12. и 20. јуна 1999. године, када су почињена дјела за која се Харадинај сумњичи.

Суд у Колмару се, поред осталог, интересовао и које су максималне казне предвиђене за то дјело и да ли одредбе српског закона омогућавају гоњење за дјела за која се терети Харадинај, те које правне одредбе важе за застаријевање кривичних дјела у српском праву.

У тужилаштву нису жељели да коментаришу питања франсцуског суда.

Београдски адвокат Драган Палибрк, који годинама брани оптужене за ратне злочине на територији бивше Југославије, у изјави за Танјуг је навео да је кривично дјело ратних злочина против цивилног становништва било прописано још Савезним законом СФРЈ, док је данас предвиђено Кривичним закоником Србије.

- И Унмикови међународни судови на Косову и Метохији када су судили Србима, судили су управо по том закону и по том члану, па је логично да по њему може да се суди и Харадинају - навео је Палибрк указујући на конкретан случај у којем је био бранилац оптуженог Милоша Јокића.

Што се тиче питања француског суда, да ли су одредбе тог члана биле важеће између 12. и 20. јуна 1999. године, када су почињена дјела за која се Харадинај сумњичи, београдски адвокат је напоменуо да јесу, управо због тога што тај члан није никада ни престао да важи.

Запрећена казна за то дјело је, минимум пет, а максимално 20 година затвора, навео је адвокат.

Додао је да је у одређеним случајевима закон предвидео могућност посебног ублажавања казне до двије године затвора.

Када је у питању застарјелост кривичног гоњења - ратни злочини, за разлику од свих осталих кривичних дјела, никад не могу да застаре ни по српском нити међународном праву.

Француски суд је у два наврата одлагао одлуку о захтјеву, односно давање мишљења поводом захтјева Србије за изручење Харадинаја.

Апелациони суд у Колмару има задатак да утврди испуњеност услова за изручење које предвиђа Европска конвенција о екстрадицији, која не орочава доношење одлуке, док се поступак одлучивања тог суда води у складу са процесним законима Француске.

Уколико Апелациони суд у Колмару да негативно мишљење о захтјеву Србије, изручење Харадинаја неће бити могуће.

Послије тога, Харадинај ће бити слободан да напусти Француску, а Србија не би имала право да се жали на одлуку.

Уколико пак Апелациони суд утврди да су испуњени услови за изручење Харадинаја, коначну одлуку о изручењу донијеће француска влада, навела је портпаролка суда у Колмару Сандра Ди Роса у ранијој изјави за Танјуг.

Харадинај, некадашњи вођа терористичке ОВК а данас на челу Алијансе за будућност Косова, ухапшен је 4. јануара на граници Швајцарске и Француске по Интерполовој потјерници на захтјев Србије.

Србија је потом упутила Француској захтјев за његово изручење.

Он је недјељу дана касније пуштен да одлуку суда о захтјеву Србије за екстрадицију чека на слободи, али му је одузет пасош и забрањено му је да напушта територију Француске.

Истрага против Харадинаја у Србији је покренута 2004. године, а у јануару је проширена новим оптужбама и новим доказима који су прослијеђени суду у Колмару.

Харадинају је суђено у Хашком трибуналу за ратне злочине на КиМ, али је 2012. правоснажно ослобођен свих оптужби.

Србија тражи Харадинаја због сумње да је извршио кривична дјела ратних злочина против цивилног становништва на КиМ у току 1998. и 1999. године, а ријеч је, како је Београд саопштио, о дјелима која нису била предмет суђења пред Хашким трибуналом.

Извор: Танјуг