latinica  ћирилица
23/03/2017 |  15:19 ⇒ 16:26 | Аутор: РТРС

ХНС: Резолуција бошњачких странака антидејтонска и антиуставна

Хрватски народни сабор БиХ упутио је отворено писмо посланицима Представничког дома Парламента ФБиХ поводом усвајања "Резолуције о осуди иницијатива за федерализацију БиХ и њених ентитета са циљем етно-националних подјела и снажење сепаратистичких тенденција".
Мостар - састанак ХНС (Архив) - Фото: СРНА
Мостар - састанак ХНС (Архив)Фото: СРНА

У писму које је потписао предсједник Главног вијећа ХНС БиХ Божо Љубић истиче се да је федерални Представнички дом усвојио поменуту резолуцију на сједници 21. марта којој нису присуствовали посланици хрватских странака, тј. чланице ХНС. Због тога, како је истакнуто, резолуцију сматрају по више основа супротном Уставу БиХ, те изразито штетном по примјену европских вриједности у БиХ, стабилизацији њеног хронично нестабилног политичког живота, побољшање међунационалних односа и процесу европских интеграција.

Према наводима ХНС, резолуција је антидејтонска и антиуставана јер негира темељна начела Дејтонског споразума, Устава БиХ и начело конститутивности народа. Наиме, њом се позивају потписнице Дејтона на поштивање и досљедну примјену његових одредби, али се потпуно игнорише Анекс 4, тј. Устав БиХ, због одредби у Преамбули које су 2000. године потврђене одлуком Уставног суда, а односе на конститутивност народа, јер "означавање у Преамбули Устава БиХ Бошњака, Хрвата и Срба као конститутивних, мора бити схваћено као један наткровљујући принцип устава БиХ којим се ентитети морају у потпуности повиновати према члану III/3.(б) Устава БиХ", као и Одлуком Уставног суда БиХ У 23/14 из 2016. године која даје пун легитимитет уставном концепту конститутивних народа".

ХНС подсјећа да је резолуција антидејтонски и антиуставан чин, што значи и да је рушење уставно-правног поретка не само политички неприхватљиво него и законски кажњиво дјеловање. Истиче и да она продубљује међунационалне подјеле, проводи унитаристичку, националистичку великобошњачку агенду и промовише ентитетску државност.

Њено усвајање, како се наводи, само је оснажило и продубило националне подјеле, и поново показало да се бошњачке странке залажу за унитаристичку, а хрватске за федералистичку агенду.

Иницијатива за њено усвајање потекла је након усвајања Резолуције Европског парламента од 15. фебруара у којој је експлицитно наведено да БиХ неће бити успјешан кандидат за чланство у ЕУ док се не успоставе одговарајући институционални услови, а политички лидери да раде на увођењу неопходних промјена, укључујући реформу изборног права, поштујући начела федерализма, децентрализације и легитимног заступања, резолуција Представничког дома која се и на принципијелном нивоу противи начелима федерализма дирекно је супротстављена Резолуцији Европског парламента, што угрожава бх. перспективе према чланству у ЕУ.

Резолуција негира, истиче ХНС, постојећи уставни поредак БиХ и заговара поредак на начелима супротним и духу и слову Устава БиХ. "У случају ентитета ФБиХ његов је федерални карактер непорециво потврђен не само његовим уставним поретком, већ и службеним уставним именом, те је плашење јавности наводно предстојећом и пријетећом федерализацијом било тог ентитета, било цијеле БиХ, не само штетан већ и апсурдан чин", наводи се у тексту писма.

Због тога, оспоравајући федералистичка начела и на њима утемељен поредак БиХ, Резолуција заговара антифедералистичка, односно унитаристичка начела поретка и уређења, супротно и духу и слову Устава БиХ.

Резолуција посматра конститутивне народе као затворене етничке заједнице, наводи ХНС. "Таквој ретроградној и антиевропској пракси ми супротстављамо примјену начела сувремене, представничке демократије, у којој за долазак на било коју дужност намијењену политичком заступању конститутивних народа мора бити пресудна већинска изборна воља гласача који се на службеном попису декларишу као припадници тих народа. Конститутивни народи при тому морају бити схваћени као отворене националне заједнице у које појединци независно о својој етничкој припадности слободном вољом могу у политичком смислу ступати и из њих иступати, те из тога повлачити право гласа за одређена тијела власти у складу са законским процедурама", наводи се у писму.

Резолуција жели одржати и појачати националну превласт Бошњака над Хрватима у ФБиХ, наводи се у писму, и додаје да се она огледа у могућности да Бошњаци изаберу хрватског члана Предсједништва БиХ чак и у случају да сви Хрвати у ФБиХ гласују за другог кандидата, чиме је ФБиХ, de facto, претворена у бошњачки ентитет, односно ентитет с бошњачком доминацијом. Резолуција, начином усвајања потврђује такву доминацију Бошњака над Хрватима у ФБиХ.

Уставно-правна теорија и политичка пракса недвосмислено су показале да сви облици националне супремације у појединим дијеловима, па и у цијелој БиХ, постоје управо због недосљедне примјене и изигравања Уставом прописаних федералистичких аранжмана, а не због самог федералистичког карактера тих аранжмана, како се имплицира резолуцијом. Намјера резолуције зато није укидање него јачање националне супремације, и то у првом реду Бошњака над Хрватима у Федерацији БиХ, наводи се у писму ХНС.

Та резолуција руши хијерархију, овлашћења и надлежности тијела власти у БиХ, а Представнички дом захтијева од Предсједништва БиХ и МИП-а БиХ да њен текст упуте иностраним тијелима, иако то није по надлежностима утемељено. Оваквим поступком се Предсједништву БиХ и МИП-у са захтјевом обратио само један дио ентитетске законодавне власти, те они такав захтјев могу једино одбити, без икаквог утемељења да се због тога позову на политичку одговорност. У супротном би чак могли с правом бити оптужени за рушење уставног поретка БиХ, тј. за давање супремације вашем дому над свим осталим тијелима државне и ентитетске законодавне власти, наводи ХНС.

Због свих наведених разлога, ХНС је позвао све посланике бошњачких странака у Представничком дому Парламента ФБиХ да повуку поменуту резолуцију, и нагласио да, уколико се њиховом захтјеву хитно не изиђе у сусрет, да ће о антидејтонском, антиуставном, антиевропском, недемократском, унитаристичком и хегемонистичком карактеру чина усвајања резолуције обавијестити сва надлежна тијела Европске уније и њене чланице, те предузети одлучне политичке мјере у циљу заштите Дејтонског споразума и Устава БиХ, европског пута, те хрватске конститутивности и равноправности.

Извор: Дневник.ба