Почела жалбена расправа у предмету против званичника Херцег-Босне
Одбрана је најавила побијање удруженог злочиначког подухвата, поготово у дијелу који се односи на учешће званичника Републике Хрватске у удруженом злочиначког подухвату.
Пред Жалбеним вијећем први је говорио Јадранко Прлић, лидер такозване Херцег-Босне који је предочио шта је све то Хашки трибунал пропустио да утврди, с циљем да негира удружени злочиначки подухват и сецесионистичке намјере тадашње такозване Херцег-Босне.
Прлић је у свом обраћању Трибуналу казао да је прошао кроз сав доказни материјал који је Претресно вијеће пропустило, те је тражио од Жалбеног вијећа да не поклекне пред завршним аргументима, поднесцима и да пажљиво гледају доказе и "реални контекст догађаја".
Прлић је најавио и излазак књиге, која ће објаснити шта је то Херцег-Босна - и која доказује супротне намјере и њене циљеве.
"У новембру 1993. године, када наводно постајем дио злочиначког подухвата - долази до одлуке удруживања хрватских заједница, њих 46. Темељем приказаних докумената, припремљена је карта општина које су биле дио хрватских заједница - а које су биле дио Херцег-Босне".
Прлић је онда говорио о питањима која су поменута у налогу од 1. марта.
"Уреди за одбрану формирани су у 46 општина. Умјесто пар истакнутих Туђманових цитата из 1991. године, Вијеће је пропустило узети у обзир на десетине цитата из осталих транскрипата. У њима стоји да је Херцег-Босна била за Босну и Херцеговину, против прекајања граница и за сарадњу са муслиманима", казао је Прлић.
Прлић је у неколико наврата поновио да је Вијеће погрешно утврдило криминалну намјеру Херцег-Босне, казавши да није било никакве намјере пресељења муслимана.
"Херцег-Босна је обухватала сва слободна подручја, све до формирања ФБиХ 1994. године. Дио од Тузле, до Неума - налази се 2.5 милиона људи под заштитом Армије БиХ и ХВО", казао је Прлић.
Он је казао да је предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босна одговарао ХВО-у, а не неком изабраном клубу.
"Што је важно за пресељење становништва, у име свих ових општина, Бобан, а касније и Зубак су преговарали о плановима и унутрашној организацији - а не о подјели, како се сматра".
Прлић је казао да је БиХ подржавала цјеловитост БиХ све до потписа Дејтона 1995. године, те да је унија 46 општина настала с циљем одбране у условима распада Југославије.
"Вијеће је пропустило примијетити да ХЗ ХБ није била активна шест мјесеци, до почетка рата у априлу, када се формира војска. Циљ је била одбрана од агресије, али Предсједништво, односно Алија Изетбеговић формира прво Територијалну одбрану, потом и Армију РБиХ - у основи муслиманску војску. Од 44 комаданта, 43 су била Муслимани - нити један Хрват", казао је Прлић.
Он је у излагању између осталог и казао да гдје год је дјеловао ХВО - Армија БиХ није.
Хашки трибунал осудио је 2013. шесторицу званичника некадашње Херцег-Босне на укупно 111 година затвора, као учеснике заједничког злочиначког подухвата у који су били укључени и вођа Хрвата у БиХ Мате Бобан, али и тадашњи хрватски предсједник Фрањо Туђман, министар одбране Гојко Шушак и начелник штаба Хрватске војске Јанко Бобетко.
Суд је потврдио постојање етничког чишћења и удруженог злочиначког подухвата, а за етничко чишћење и стварање велике Хрватске у коју би ушли и дијелови БиХ, некадашњи премијер Херцег-Босне Јадранко Прлић осуђен је на 25 година затвора, а бивши министар одбране Бруно Стојић на 20 година.
Команданти Главног штаба Хрватског вијећа одбране /ХВО/ генерали Слободан Праљак и Миливој Петковић осуђени су на по 20 година затвора, командант војне полиције ХВО-а Валентин Ћорић на 16 година, док је начелник канцеларије за размјену заробљеника Берислав Пушић осуђен на 10 година.
Ово су неправоснажне пресуде које би у другом степену требало да потврди Жалбено вијеће.
Изрицање пресуде Жалбеног вијећа очекује се у новембру 2017. године.
Извор: Н1/СРНА