X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
18/03/2017 |  16:29 ⇒ 19/03/2017 | 09:33 | Аутор: РТРС | Коментара: 0

Како ће и када бити завршена сукцесија милионске имовине СФРЈ? (ВИДЕО)

Једна од најважнијих регионалних тема је подјела изузетно вриједне имовине бивше СФРЈ.
Сукцесија имовине бивше СФРЈ - Фото: РТРС
Сукцесија имовине бивше СФРЈФото: РТРС

Подјела 51 некретнине, вриједности више од 110 милиона долара, требало би да буде у фокусу новог састанка о сукцесији представника држава насталих распадом бивше Југославије, који би ускоро требало да буде одржан у Београду. Од 123 некретнине које је СФРЈ користила за дипломатско-конзуларна представништва до сада су подијељена 72 објекта.

О подјели имовине бивше СФРЈ годинама се прича, а посао је још далеко од завршеног. Највише се одмакло у Анексу 2 који третира дипломатско-конзуларну имовину и до сада су од подијељених објеката, БиХ и Словенија добиле по 10, Србија 30, Хрватска 18, а Македонија 4 објекта.

- Комитет ради на принципу потпуног консензуса, тако да ништа није договорено док сви нису пристали на одређен договор, тако да БиХ нити може ишта више нити ишта мање задовољнија од других - каже Лазар Мркић, амбасадор БиХ у Србији.

Савјет министара недавно је и формално дао сагласност на договор заједничког одбора за расподјелу дипломатске и конзуларне имовине, који је прошле године договорио да се објекти за које није заинтересована ниједна земља насљедница, продају.

Ријеч је о објектима амбасада и конзулата бивше СФРЈ у Бону, Берну, Токију и Њујорку, укључујући шестособни апартман на Менхетну. Поступак продаје води Словенија, а о процијењеној вриједности спекулише се цифрама од 42 до 80 милиона долара. За колико год се прода, БиХ припада 15 одсто.

Истовремено, у Србији је фокус на објектима у градовима држава са којима нису ријешени имовинско-правни односи, као што су некретнине у Адис Абеби, Њу Делхију или Москви.

- Оно што је за нас било изузетно важно и зашто смо инсистирали да се, на примјер Москва и Њу Делхи, посебно третирају је питање реципроцитета, јер је Србија на основу споразума који су били потписани дала одређене објекте у Београду и једној и другој страни и ми инсистирамо да се питање реципроцитета, онога што смо ми дали једни другима узме у обзир - истиче Вељко Одаловић, генерални секретар министарства иностраних послова Србије.

Сукцесија имовине бивше СФРЈ прецизирана је кроз седам анекса, а осим дипломатско-конзуларне имовине ту је покретна и непокретна имовина, финансијска потраживања и дуговања, архив, пензије, дуговања и приватна својина.