latinica  ћирилица
15/03/2017 |  14:05 ⇒ 14:14 | Аутор: РТРС

Шта спада у имовину коју Приштина присваја?

Косовска влада донијела је одлуку да се сва непокретна имовина регистрована на име СФРЈ, Србије и АП Косова региструје на име Косова. Шта та имовина подразумева?
Косово (Фото: amazonaws.com) -
Косово (Фото: amazonaws.com)

Под овом одлуком Владе у Приштини се подразумијева сва непокретна имовина која је била уписана на име СФРЈ, а затим и Републике Србије као сукцесора, објавио је данас Б92.

Конкретно ријеч је о:

- Земљишту које је власништво Републике Србије у износу од 29% од укупног земљишта на КиМ (према подацима Републичког геодетског завода).
- Објектима, и то 1.240.992 квадратна метра службених зграда, 145.202 квадратна метра пословних зграда, 24.688 квадратних метара стамбених зграда, 3.973 квадратна метра објеката посебне намјене, 753.916 квадратних метара других грађевинских објеката, ресторана, одмаралишта, спортских објеката...
- Државном удјелу у привредним субјектима попут РМХК Трепча а.д., Ски-центар Брезовица д.о.о., Лола Лешак, Космет превоз.
- Државним предузећима и њиховој цјелокупној инфраструктури попут Жељезнице Србије, Електропривреде (ЈП Површински копови, ЈП Термоелектране Обилић, ЈП Електромрежа Србије, ЈП Електрокосмет, ЈП Зубин Поток), ЈП ПТТ Србија, ЈП Србија шуме, НИС Петрол – Југопетрол, ЈП Аеродром Приштина, ЈП Национални парк Шара.


Посредством Фонда федерације за кредитирање недовољно развијених подручја и аутономних покрајина, као и тадашњег институционалног инвестирања у периоду од 1966. до 1990. на подручје Косова и Метохије усмјерено је око 4,37 милијарди долара са учешћем Србије у формирању свих средстава око 35,4 % или око 1,6 милијарди долара.

Фонд за развој Републике Србије као резултат својих активности од 1990. до 1999. године има удио у власништву 155 предузећа на КиМ.

Предузећа из Србије су, осим регулисаног зајма за препород Србије, путем непосредног удруживања усмјеравала средства у изградњу и проширењу материјалне базе Косова и Метохије, гдје су најзначајнији носиоци били Застава Крагујевац (фабрика ауто-дијелова у Пећи и Истоку и амортизера у Приштини), Лола корпорација (погони у Лешку, Зубином Потоку и Штрпцу), Термовент (погони у Липљану и Ораховцу).

Одлуку коју је донијела Влада Косова потписао је премијер Косова Иса Мустафа.

Директор Канцеларије за КиМ у Влади Србије Марко Ђурић навео је да ће предложити да Влада Србије поништи одлуку владе у Приштини.

Извор: Б92