Кецмановић: Политички мотиви могу да играју пресудну улогу у одлучивању о ревизији
"Штавише, видимо да директно политичке механизме замјењују они привидно само правни. Главна полуга иностраног протектората у зауздавање Срба више није високи представник, него су то она тројица странаца у Уставном суду БиХ", рекао је Кецмановић.
Према његовим ријечима, ако се на одговарајући начин увежу пресуда генералу Ратку Младићу са захтјевом за обнову поступка против Србије за агресију и геноцид, као и са Судом и Тужилаштвом БиХ, при чему прве двије инстанце контролишу САД, а трећу муслиманско Сарајево, онда је могуће "буквално све и сваштва".
Одговарајући на питање да ли је писмом Међународног суда правде, којим се тражи став Предсједништва БиХ, практично одбачен захтјев бошњачког члана Предсједништва за обнову процеса и тако ријешен проблем, Кецмановић је оцијенио да се тиме рјешава само дио проблема који се односи на тужбу против Србије, али да остаје проблем лоше намјере према Србији и кршење консензуса у Предсједништву БиХ.
Кецмановић сматра да је до овако брзог реаговања из Хага дошло због јединственог и одлучног наступа предсједника Српске Милорада Додика и Србије Томислава Николића, предсједавајућег Предсједништва БиХ Младена Иванића и премијера Србије Александра Вучића.
"До брзе реакције је дошло и због најава повлачења представника Српске из заједничких органа јер би то практично значило блокаду функционисања БиХ, па је такозвани међународни фактор интервенисао да до тога не дође", навео је Кецмановић.
Напомињући да су посљедњих седмица ОХР, ЕУ и Амбасада САД ћутањем или немуштим реакцијама одобравали Изетбеговићеву опструкцију уставног поретка БиХ, Кецмановић је изразио очекивање да ће у нередном периоду почети међународни притисци на српске представнике да се врате у Сарајево, те истакао да је важно да покажу јединство и одлучност да се томе одупру све док Изетбеговић не повуче тужбу.
"Ријеч је о два различита, иако повезана инцидентна потеза бошњачког лидера Бакира Изетбеговића. Један је обнова тужбе против Србије за агресију и геноцид, а други кршење уставне одредбе о консензуалном одлучивању у Предсједништву БиХ. Ово друго је много опасније јер успоставља политички и породични историјски континуитет са одлуком Алије Изетбеговића из 1992. да спроведе референдум о сецесији мимо воље српског народа", појаснио је Кецмановић.
Он је напоменуо да Бакир Изетбеговић, као што је и његов отац Алија раније, наставља да игнорише вољу српског народа, односно Српске.
"Он наступа у име БиХ, мада не представља ни читав ентитет, него свега пет кантона у оквиру Федерације. У Алијино вријеме, Срби су против политичког насиља морали силом да се бране. Сада, пошто су изборили Републику Српску, срећом могу мирно да изађу из заједничких органа и блокирају функционисање БиХ до које једино Бошњацима и стало", додао је Кецмановић.
Кецмановић је оцијенио да је минималан циљ инсистирања на подношењу захтјева за ревизију пресуде БиХ против Србије да се Србија неколико година, колико ће да се чека на одлуку неприхватања или прихватања тужбе, држи под високим притиском, истакавши да не вјерује да је то бошњачки лидер урадио на своју руку.
"Сјетимо се декларације коју су прошле године Британија и САД упутиле Савјету безбједноссти УН и која оптужује читав српски народ. Русија је то блокирала, али они сигурно нису одустали", нагласио је Кецмановић.
Према његовим ријечима, Београд непрестано упозорава да ће то погоршати односе у региону, "као да у Сарајеву или Бриселу то не знају".
Кецмановић је оцијенио да Изетбеговић неће добросусједске односе јер сматра да би то Бошњацима потрошило капитал жртве на коме се двије деценије заснива њихова политичка стратегија.
"Добра илустрација је поклон Србије од неколико милиона долара за Сребреницу који су примили, а онда то протумачили као поткупљивање и политичаре из Београда прогласили непожељним на комеморацији Поточарима", навео је Кецмановић.
Коментаришући став предсједника Српске Милорада Додика да би органи БиХ требало да се извине Србији због лажног оптуживања, Кецмановић је навео да су се Срби доста извињавали и гдје треба и гдје не треба, те је вријеме да се и Србима неко извини.
"Према мом мишљењу, то не би требало да буду органи БиХ. Бар што се Предсједништва тиче, извињење је дужан само Изетбеговић јер Иванић и /хрватски члан Предсједништва Драган/ Човић га нису подржали", рекао је Кецмановић.
Коментаришући Изетбеговићев апел да се смире страсти и његову најаву првог потеза добре воље, које је Додик назвао лицемјерјем и безобразлуком и додао да тај потез може само да буде повлачење тужбе, Кецмановић је навео да би Изетбеговићу проширио избор потеза за превазилажење кризе коју је изазвао.
"Понудио бих му и алтернативу за Додиков приједлог. Рецимо, да поднесе оставку на функцију члана Предсједништва БиХ јер није показао спемност да доноси одлуке консензусом са представника друга два народа. Уосталом, хајде најприје да видимо шта је тај потез добре воље који најавио Изетбеговић", додао је Кецмановић.
Извор: Срна