Вечерњи: Хрвати се у Сарајеву осјећају као грађани другог реда
Предсједник локалног ХДЗ-а и несуђени одборник Дражен Трлин објаснио је како је дошло до тога.
"Ушли смо у Савјет с нешто више од 3% гласова, што је било довољно да пређемо праг, а онда је дошло до новог пребројавања, па смо пали на 2,7%, при томе су стигли гласови из дијаспоре који су нас мало подигли, али ипак смо на крају за 7 гласова испали из Свјета, објаснио је Трлин. Рекао је како је то сјајан резултат с обзиром на досадашњу пролазност хрватских странака у Сарајеву. Ипак остаје жал за мјестом у Савјету, али је с више од 700 гласова ХДЗ БиХ показао снагу у Новом Сарајеву. Објашњава како је највећи проблем за ХДЗ БиХ што странке које гравитирају љевици, тзв. грађанске странке, попут СДП-а и ДФ-а, постављају на листе “своје Хрвате“ који не заступају хрватске интересе. Слично је, каже, и у Градском савјету, а таква је пракса на позицију градоначелника довела и Иву Комшића. У Градском савјету нови предсједавајући је Игор Гаврић из Странке за бољу будућност, а донедавно је градоначелник Сарајева био Иво Комшић који је на позицију дошао на необичан начин, искључиво због националности, али, како тврде Хрвати Сарајева, за њих није направио ништа. Трлин нам је рекао како у разговору с људима осјећа страх и нелагоду када се спомене ХДЗ те да Хрвати Сарајева интимно подржавају странку, али се боје како би због јавне подршке могли имати посљедице.
Најчешће је то страх од губитка посла. Хвали сарајевско католичко свештенство и њихов однос према Хрватима који живе у Сарајеву.
Католичко свештенство грађанима стварно излази усусрет. Рећи ћу и из личног искуства. Имам двоје мале дјеце и да није свештеника и простора које они уступају да се организирају дружења и приредбе, моја дјеца, нажалост, не би знала што је Божић, ко је св. Никола, не би знала за много тога, рекао је Дражен Трлин, предсједник сарајевског огранка ХДЗ-а БиХ. Иако неке службене статистике, према доступним подацима, показују како је Хрвата сада у Сарајеву отприлике 16%, Трлин тврди како је реалност једва 12%. - Тешко је наћи посао, политичка клима је нездрава, људи се осјећају као грађани другог реда те због тих и још многих других разлога одлазе. Имају хрватске пасоше и могу ићи било гдје у земље Европске уније. Највише их се посљедњих година одселило у Њемачку и Хрватску. Чекамо да заврше благослови кућа јер, иако нису сви Хрвати уједно и католици, то су нам најмјеродавније статистике за мјерење њиховог броја у Сарајеву, рекао је. Упркос иницијативи и округлим столовима да се хрватска предузећа која имају подружнице у Сарајеву активирају у запошљавању Хрвата, Трлин каже како ни ту није дошло до неког значајнијег напретка. Уз покровитељство амбасадора РХ у БиХ Ивана Дел Векија, сарајевски ХДЗ покренуо је акцију да се фирме из РХ, попут Конзума, Франка, Краша или Бадела, обавежу у својим погонима запослити 20-25% Хрвата. То, према Трлиновим ријечима, фирмама не би био проблем, а економски опстанак Хрвата у Сарајеву био би ријешен.
Извор: Вечерњи