ПДП напустила два од три одборника у Скупштини града Бањалука (ВИДЕО)
Талић је био предсједник Градског одбора ПДП-а и члан Предсједништва ове странке. Како је потврдио, у наредном периоду дјеловаће као независни одборник у Скупштини града Бања Лука.
ПДП је заједно са Зораном Талићем напустила и одборница Татјана Чичић Оџаковић, тако да ће боје ове партије у бањалучкој градској скупштини бранити само Драшко Станивуковић.
Талић се јавност обратио отвореним писмом, у којем је навео разлоге, због којих је напустио ПДП.
Писмо преносимо у цјелости:
Драги суграђани,
Желим да вас обавијестим да од данас више нисам члан ПДП-а.
Ову одлуку нисам донио исхитрено и нагло, напротив, веома дуго сам о томе размишљао јер моје незадовољство у поменутој странци траје неколико година уназад. Вјерујте, није било лако донијети одлуку да нешто напуштате након што сте 16 година на томе вијерно и предано радили вјерујући у неке идеје за које се, нажалост, испоставило да се у ПДП-у неће моћи остварити. Није било лако бити опозиција и актуелним властима и у својој партији. Имао сам двоструку борбу.
Око свог изласка нисам желио правити магнет за медијску пажњу. Са моје стране било је довољно само обавијестити своје бираче да више нисам тамо гдје сам био, али с обзиром на околности наметнула се потреба да треба јавно да образложим своју одлуку.
Ових дана сви сте имали прилику чути разне шпекулације и дезинформације, иако сам ја цијело вријеме ћутао. Док сам покушавао неке ствари рашчистити у миру прво са самим собом, та тишина је постајала све гласнија.
Да бисте боље разумјели моју одлуку, желио бих да чујете и мој осврт на све што се догађало.
Као што сам већ навео, члан ПДП-а сам био око шеснаест година. Као партијски активиста прошао сам готово све организационе нивое странке, од активисте у мјесном одбору, предсједника младих ПДП-а, до предсједника Градског одбора Бањалука и члана Главног одбора и Предсједништва странке.
Три пута сам биран за одборника у Скупштини града Бањалука. Политиком се бавим онолико колико ми омогућава да се кроз њу борим за остварење оних општих интереса и циљева који се идеолошки и политички могу сврстати у простор гдје се идеолошки налазио ПДП. То је уједно одговор зашто сам се у свом политичком раду управо везао за ПДП шеснаест година.
Почетно идеолошко опредјељење ПДП-а у фокус ставља пуну демократичност односа, пуни демократски дијалог без ограничења, толеранцију, људска права и слободу, јаку социјалну државу, друштво које свој развој базира на реалној економији, на свом раду, веома развијени и јак средњи слој пољопривредника, радника и интелигенције, континуиран и стабилан раст економије.
Да би странка могла да одговори својој друштвеној улози она у организационом, функционалном, кадровском, образовном, демократском и сваком другом смислу мора да има адекватну инфраструктуру. Мора бити тако профилисана и изграђена да буде водећа снага горе наведених идеја у нашем друштву. Она то мора да буде без обзира била носилац власти, била коалициони конститутивни дио власти, била у опозицији или коалициони опозициони партнер странкама у опозицији.
Када се направи ретроспектива ПДП-ове политике посљедњих 15 година у односу на поменуте идеолошке принципе, са жалошћу се мора констатовати да су унутар странке превладале оне снаге и појединци који су странку повукли у правцу јефтиног популизма са искључивим циљем да остваре личне и појединачне политичке интересе. Овоме су подредили интересе странке и њену друштвену улогу.
Ово је кулминирало на задњим локалним изборима. По мом дубоком убјеђењу ПДП због овакве политике данас живи као политичка љуштура бившег ПДП-а само захваљујући чињеници што његови поједини функционери у политици фукционишу као одраз покрета Савеза за промјене који је народ Републике Српске на власт довео 2014. године гласајући против актуелне власти и за промјене. Илустрације ради, партија се данас доживљава као аутобус, која има возача и кондуктера, остали су путници (чланови), на једној станици уђу и возе се неко вријеме и изађу, питање је само колико ће трајати њихова вожња.
Градски одбор ПДП-а преузео сам у веома лошем стању средином 2015. године од Бранислава Бореновића, садашњег предсједника ПДП-а. За нешто више од годину дана успио сам заједно са новим тимом људи зауставити процес “распадања“ ПДП-а у Бањалуци.
Отворен је процес кадровске консолидације странке, извршена је организациона и функционална модернизација на начин да је ПДП постао препознатљива странка у Граду и да је у цјелини значајно подигнут ауторитет странке међу грађанима Бањалуке.
Странка је значајније кадровски иновирана, значајније се окренула према својим базним идеолошким принципима. У цјелини би се могло рећи да су се почели појављивати нови људи са новим идејама и да се у даљини назирао почетак процеса смјене генерација и кадрова.
Све ово је био сигнал да је на помолу крупна промјена у ПДП-у, њена трансформација од партије више или мање јаких појединаца на врху партије у партију јаке, чврсте и идеолошки конзистентне организације.
Ефекат ових промјена се видио већ на импресивној Конвенцији Градског одбора ПДП Бањалука, одржаној пред препуном двораном Обилићево крајем априла 2016. године када смо грађанима представили програм и нашу визију будућности Бањалуке.
У градској организацији ПДП-а све је више долазио до изражаја утицај организације на функционисање партије и утицај партије се све више манифестовао кроз њен рад на терену, кроз њен живот као организације умјесто дотадашње превлађујуће праксе да се њен рад углавном одвијао кроз иступања партијског врха.
Овај процес све је више пратио пораст утицаја, угледа и ауторитета странке у Граду међу грађанима. ПДП је у Бањалуци почео словити и функционисати као “окосница опозиције“ (без обзира на величину и ауторитете других странака).
Међутим, дијелу људи из самог врха партије почела се палити црвена лампица да се у бањалучком одбору дешавају промјене које нису под њиховом контролом и које нарушавају њихову успостављену политичку синекуру у којој је партија ту да служи њима и њиховим политичким интересима, а не да они служе партији.
Од њих је кренуо бојкот градске организације ПДП-а. Први такав показатељ је био да након освајања власти 2014. године и након мог именовања за предсједника Градског одбора ПДП Бањалука, руководство Градског одбора и организација ПДП-а Бањалука било је потпуно искључено из процеса имановања кадрова ПДП-а на функције у заједничким органима БиХ и њеним институцијама и агенцијама која су по коалиционом споразуму Савеза за промјене припадала ПДП-у.
Они су на свој већ устаљени начин и праксу провели и проводе кадровску политику ПДП-а искључиво према уским личним и појединачним интересима без консултације органа ПДП-а.
Такав приступ је одмах у старту искључио полазне, базне принципе (као што су стручност, компетентност, морал, поштење, демократичност, отвореност, јавност рада итд.) на којима је градска организација у политичкој јавности и партијској организацији уопште заснивала процес враћања повјерења јавности да политика ПДП-а у Бањалуци није само голи “политички вербализам“ него стварни процес промјена коме се може вјеровати и дати му пуно повјерење.
Када је изборна листа у Бањалуци направљена као резултат широке партијске расправе градске организације ПДП-а, а не као резултат до тада устаљене праксе путем директиве партијског врха ПДП-а, у тим структурама је донесена одлука да на изборима 2016. у Бањалуци бојкотују властиту партију.
Штавише, на многим сегментима предизборних активности у Бањалуци радили су за кандидате других странака, а не за кандидате ПДП-а које су “шифровано назвали Талићевим кадровима“.
Од бројних примјера и детаља бојкота , само илустрације ради, споменућу неке: поједини најистакнутији појединци из врха партије су се у изборну кампању у Граду јавно укључили тек у завршници и истовремено цијело вријеме кампање нису радили на кампањи ПДП-а као организације, него на личној кампањи од њих изабраних и пројектованих појединаца са којима имају испреплетене личне интересе. За кампању градској организацији ПДП-а одвојили су из буџета ПДП-а веома скромна средства.
Међутим, без обзира на горе поменуте препреке, резултати ПДП-а у Бањалуци показали су неколико ствари:
Радом градске организације ПДП-а заустављен је пад популарности и остварен је благи раст гласача ПДП-а у Бањалуци у односу на изборе из 2014. године.
Број мојих личних гласова у Бањалуци је највећи које су кадрови ПДП-а у Бањалуци икада остварили на локалним изборима и истовремено знатно већи од гласова које је актуелни предсједник ПДП-а добијао у Бањалуци.
Постигнути резултат је њима показатељ да је у Бањалуци и Републици Српској могуће постојећи модел управљања ПДП-ом замјенити озбиљним, изворним идеолошким моделом модерне, ефикасне, перспективне, организоване, савремене партије са свим атрибутима и садржајима које сам навео.
ПДП је у Бањалуци са новом подмлађеном листом освојио исти број мандата као и на изборима које су водили ови кадрови. Био је то сигнал да је процес кадровске обнове и промјена у ПДП-у међу грађанима и чланством ПДП-а добио своју изборну и политичку верификацију.
Када су завршени избори, Предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић и његови најближи сарадници из врха странке отворили су унутарпартијску и јавну кампању да се ради о “изборном поразу“ и да треба повести “темељну анализу пропуста који су у бази направљени“. Наравно, како се то у недемократским и аутократским политичким главама у правилу дешава, анализа се не води широким демократским дијалогом кроз органе странке у процедурама предвиђеним Статутом.
Штавише, доноси се одлука о суспензији статутарних органа и именују се нестатутарни облици и форме “ад хоцк“ радних група на чије чело и у њихов састав именују управо себе. Суштински, бар када се ради о градској организацији ПДП-а Бањалука, партијским Статутом градска организација је распуштена, а даље управљање преузео је нестатутарни, октроисани орган кога је именовала ова структура људи.
Након распуштања градске организације, наредни корак ове групе људи јесте давање политичких оцјена о наводном “изборном поразу“. Ове оцјене неће произаћи као резултат демократских расправа у широкој партијској бази по мјесним одборима, него ће те оцјене бити моделиране према уским и личним интересима ове неколицине људи из најужег врха странке и биће “спуштене одозго“. Адекватно тим оцјенама извршиће се “кадровска чистка“ у партији која треба овој ужој партијској структури људи да осигура враћање на стање у коме партијска организација ПДП-а је ту да служи њима, а не да они служе партији и преко ње грађанима.
Демократски дијалог унутар ПДП-а је практично “умртвљен“. Иступањем неколицине појединаца из врха странке у политичкој јавности ствара се дојам да је ПДП жив и да функционише као организација.
Умртвљавање странке, прелазак на форумско дјеловање и појединачно и индивидуално иступање ових појединаца у име странке, суспензија статутарних органа и процедура странке има само један једини циљ. То је да се спријечи да се кроз демократски, унутарстраначки дијалог догоди евентуално преиспитивање одговорности управо тих појединаца из самог врха странке за остварени изборни резултат и што је још горе и теже за посљедице које су наступиле по Републику Српску, заустављање процеса прихваћених, изгласаних и политички верификованих промјена на изборима 2014. године.
Уосталом, сами ти појединци из највишег врха ПДП-а јавно су изрекли оцјену да је њихово недјеловање или неадекватно политичко дјеловање од 2014. године одразио се на изборни резултат на локалним изборима 2016. године. Сами су дали оцјену да је актуелна власт у Републици Српској наметањем политичких тема и процеса, политичке токове промјена из 2014. године, користећи несналажење партија Савеза промјене, преусмјерила на свој млин.
Ситуација у Републици Српској драматично се усложњава до нивоа озбиљног угрожавања њеног опстанка у многим виталним елементима. Опозиција, уљуљкана у лагодни, добро плаћени конформизам политичког ухљебљења њених елита, свој политички активизам исцрпљује на пуко политичко реаговање на теме и процесе које јој актуелна власт подмеће и кроз то троши нужно потребну енергију за неопходне промјене.
Предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић и његови најближи сарадници наспрам тешког и сложеног политичког тренутка у коме се налазимо се исцрпљују ситним и неважним странчарењима која требају само да сачувају њихову личну позицију. Ово је размеђа на којој тим људи, међу којима се налазим и ја, не могу ићи даље са овим људима.
Што се тиче мојих даљих корака. Наставићу радити као што сам и до сад радио, одговорно и савјесно, даваћу приједлоге и идеје, бити конструктиван и дјеловати само у интересу грађана, а то значи да ћу бити највећи противник свему што је лоше, а своју подршку ћу дати свему што је добро. Тако може радити само онај ко је непоткупљив и независан, све остало су злонамјерне спекулације и дезинформације.
"Одлука предсједника Градског одбора Бањалука и члана Предсједништва ПДП Зорана Талића да напусти Партију демократског прогреса је неочекивана и изненађујућа, тим прије што смо о њој обавијештени из медија", наводи се у саопштењу ПДП-а.