Нема птичијег грипа код људи
У Институту наводе да се вирус птичијег грипа преноси између појединих врста перади, са дивљих птица, најчешће селица и водених птица, на домаћу перад, са сисара /свиња/ на перад и са заражених егзотичних птица.
Преношење је могуће директним контактом са секретима обољелих животиња, вјетром унутар узгоја и на мањој удаљености, контаминираном водом и сточном храном, а механички - обућом, одјећом, опремом, превозним средствима и слично.
Вертикални пренос је могућ преко контаминираних јаја.
"Контрола болести код животиња први је корак ка смањењу ризика појаве инфекције код људи. Треба нагласити да се људи веома ријетко инфицирају овим вирусима, али и даље нема доказа о директном преносу вируса птичије грипе са човјека на човјека", кажу у Институту.
Из ове установе додали су да не постоје докази да се инфекција може пренијети правилно термички обрађеном храном.
Највећи ризик од појаве високо патогеног вируса авијарне инфлуенце долази од илегалног увоза перади и перадарских производа, али и илегалном трговином дивљих и тропских птица. Важан фактор у појави ове врсте вируса је и миграција дивљих птица.
Подтип Х5Н8 припада соју за који до сада није утврђено да узрокује инфекцију код људи, а спорадичне инфекције људи са високо патогеним вирусом инфлуенце птица А /Х5Н6/, забиљежени су у различитим покрајинама у Кини.
У Институту кажу да свакодневно прате епидемиолошку ситуацију, те да Српска има израђен план приправности у случају појаве пандемијског грипа којим су детаљно разрађене мјере и активности са циљем његове превенције и контроле.
Извор: СРНА