Аустрија покушава да расплете тзв. Босанску мрежу џихадиста (ВИДЕО)
Акција у којој су мета били појединци из бивше Југославије обиљежени као сљедбеници Мирсада Омеровића, тзв. Ебу Тејма, који служи двадесетогодишњу затворску казну, у фокус је поново вратила причу о тзв. Босанској мрежи у срцу Европе.
Мјесеци планирања, десетине претресених објеката и 15 ухапшених епилог су велике антитерористичке акције у Бечу и Грацу. Поред држављана Сирије, Бугарске и Македоније, чак петоро ухапшених је из Босне и Херцеговине.
- 800 полицајаца из готово свих јединица у структури је учествовало. Радикалном исламу и селафизаму није мјесто у Аустрији! Учинићемо све што је у нашој моћи, употријебићемо све што имамо како бисмо се супроставили томе, каже Волфганг Соботка, министар унутрашњих послова Аустрије
Највећи противник аустријским властима у спремности за борбу против тероризма могла би бити управо тзв. Босанска мрежа. На њеном врху је Мирсад Омеровић, познатији као Ебу Тејма, проповједник из БиХ, који је, прошле године, осуђен на 20 година затвора због регрутовања младих бораца за Исламску државу. Између осталог у његовој пресуди стоји да је он “испрао мозак” десетинама младих између 14 и 30 година, те да је временом постао кључна фигура ИСИЛ-а у срцу Европе.
- Ебу Тејма је посебно апострофиран у случају Самре Кешиновић и Сабине Селимовић, свије малољетне дјевојчице које су упућене на ратиште у Сирији. Познато је да Ебу Тејма дјелује преко Маоче и познато је да је Ебу Тејма истурени играч управо ове вехабијске заједнице из БиХ, каже Џевад Галијашевић, експерт за тероризам.
Управо овај случај доказ је властима, тврди Галијашевић, да је Мирсад Омеровић Ебу Тејма, изникао из мреже у БиХ коју нико, како каже, нити дира нити хапси, а чији се значај константно умањује.
- На западу постоји убјеђење да у нашим безбједносним агенцијама и у Министарству безбједности раде или уцијењени људи или корумпирани људи, новцем који се врти око терористичких организација или људи који дијеле исте вриједности са терористичким групама, истиче Галијашевић.
Док читава Европа води битку са радикалним исламистима, и док се готово сваки терористички напад на континенту може повезати са БиХ, земља у којој су терористичке ћелије јавна тајна, а у којој су повратници са сиријског ратишта окарактерисани као опасни, и даље нема јасну стратегију борбе против екстремистичких група на њеном тлу. Осим државне, аналитичари сматрају, неопходна је идеолошка борба у коју се мора укључити званична Исламска заједница у БиХ.
- Морају да понуде неке одговоре, мора се негдје она укључити заједно са државом. Ове мјере које само држава проводи праћењем финансијских токова, хапшењем и репресицним мјерама ништа неће урадити дугорочно, поручује Велизар Антић, политиколог религије
Да БиХ има проблем види се и на ажурираној листи терористичких организација, коју је донио Савјет безбједности УН-а. Од седам, чак пет организација Исламске државе има канцеларије у Босни и Херцеговини и то у Сарајеву, Зеници, Високом и Травнику. Аналитичари кажу – то нам је посљедња опомена.