Бијељина: Регулациони план "Центар" пред одборницима у фебруару (ВИДЕО)
Посљедњи документ ове врсте стављен је ван снаге одлуком Уставног суда БиХ, па су градске власти овога пута посебно опрезне код припреме плана.
У јавној расправи највећи број грађана и предузећа тражио је да се одобри градња већих објеката у центру, како би се обезбиједила и већа зарада инвеститорима.
Посебан проблем представља педесетак објеката који су под заштитом државе као споменици културе, а о којима практично нико не брине.
Средином фебруара регулациони план зоне Центар требало би да буде понуђен на усвајање одборницима Скупштине града. Достављено је 88 примједби на нацрт плана од којих је већина потпуно или дјелимично уважена, а 37 достављених приговора је одбачено.
- Прије излагања плана у виду нацрта на који су се могле давати примједбе ми смо прије тога позвали грађане да дају иницијативе, тако да смо у фебруару имали јавни позив за све који живе у обухвату зоне центар да доставе иницијативе, рекао је Миладин Ракић, вд начелника Одјељења за просторно уређење.
Инвеститори који су раније почели, или припремили градњу објеката морали су да обуставе посао након стављања ван снаге раније усвојеног регулационог плана, па им је драгоцјено усвајање нове планске документације. Инвестирали су у припрему локације и пројектовање, али прошле године нису могли градити у центру.
- У једну локацију у Карађорђевој улици уложили смо око 100.000 марака, на име израде пројектне документације и рјешавање имовинско-правних односа, истиче Драгана Гајић директорица Грађевинског предузећа
Дио примједби односио се и на пројектовану саобраћајну инфраструктуру.
- Уцртане поједине саобраћанице је немогуће реализовати јер би била прескупа експропријација за реализацију таквих саобраћајница, каже директор Грађевинског предузећа.
Једна од таквих је и планирани кружни ток код градског вртића, док је градња кружне раскрснице код парка извјесна већ средином ове године. Планом нису предвиђене нове зелене површине, или дјечија игралишта, којих граду очигледно недостаје.
И даље није ријешен проблем очувања педесетак објеката који су под заштитом државе као споменици културе, а који су у већини случајева више ругло него баштина града, јер о њиховом одржавању нико не брине, а не могу бити срушени.