За разлику од Српске, у постоји ФБиХ дискриминација у образовању
У Републици Српској ради се у складу са Законом о основном васпитању и образовању и у интересу дјеце, за разлику од Федерације БиХ, гдје српска дјеца готово да и немају право на изучавање српског језика и групе националних предмета, речено је Срни у Министарству просвјете и културе Српске.
Коментаришући најављено разматрање информације о "босанском језику" на сједници Савјета министара БиХ, у Министарству наводе да се у образовном систему у Српској поштују веома високи стандарди који су у складу са свим међународним конвенцијама.
У Министарству просвјете и културе подсјећају да је Уставни суд БиХ, рјешавајући захтјев за оцјену уставности прве реченице Устава Републике Српске у дијелу који гласи "језик бошњачког народа", утврдио да је ова одредница у складу са Уставом БиХ.
И друге судске инстанце доносиле су пресуде које потврђују законитост и уставност ставова које заступа Министарство просвјете и културе - као што су пресуде окружних и основних судова у Бањалуци и Котор Варошу којима је утврђено да сва дјеца у школи у Врбањцима имају исте услове и једнако право на образовање.
Истовремено, кажу у овом министарству, не би требало заборавити да је и Општински суд у Сарајеву донио пресуду да није било дискриминације у изучавању језика.
У Министарству просвјете и културе понављају да Српска поштује Устав и законе којима је уређена област образовања и да нити једном од народа није умањено право на језик.
"Сви прописи у области образовања у Републици Српској у складу су са међународним документима, а школе омогућавају образовање дјеци под једнаким условима.
У прилог томе иде и пресуда Уставног суда БиХ из 2015. године, којом је утврђено да су закони о основном и средњем образовању и васпитању у складу са Уставом БиХ", наводе Срни у Министарству просвјете и културе Републике Српске.
Према подацима који су достављени Срни из институција у ФБиХ, за школску 2016/2017. годину национална група предмета за српску дјецу не постоји у Бихаћу, Санском Мосту, Кулен Вакуфу, Ливну, Мостару, Чапљини, Коњицу, Јабланици, Травнику, Гламочу...
У Западнохерцеговачком и Босанско-подрињском кантону не постоје ученици који похађају православну вјеронауку. У Ливну се православна вјеронаука не реализује у школи, већ недјељом у парохијском дому.
У Посавском кантону православну вјеронауку и националну групу предмета похађа седам ученика, а предају им наставници Хрвати.
На подручју Сарајевског кантона ученици српске националности православну вјеронауку похађају у католичким школским центрима на Ступу и Мејташу, док у Вогошћи српски ђаци српски језик и књижевност изучавају у Основној школи "Мирсад Прњаворац".
У централној школи у Босанском Петровцу за 103 ученика не постоји национална група предмета, ђаци имају могућност да им се у књижице упише српски језик, а реализује се "босански". Слична ситуација је и у Тузланском, те Зеничко-добојском кантону.
Нешто је боља ситуација у Дрвару и Босанском Грахову, гдје Срби представљају већинско становништво и постоји национална група предмета.
Слична ситуација у образовним установама у ФБиХ била је и током протеклих година.
На дневном реду данашње сједнице Савјета министара БиХ поново ће се наћи информација о "кршењу уставног права Бошњака на слободно кориштење и употребу `босанског језика` у Републици Српској".
Ово је пети пут узастопно да се ова тачка налази у најавама дневног реда сједница Савјета министара БиХ.
Извор: СРНА