Тренутна температура не би требало да проузрокује штету на воћњацима
Ниска температура на територији Републике Српске регистрована је од 8. до 10. јануара, када је минимална температура на појединим локалитетима достигла вриједност испод минус 20 степени Целзијусових.
На основу временске прогнозе Републичког хидрометеоролошког завода, од 14. до 16. јануара очекује се још најмање један хладни талас, а отопљавање тек почетком треће декаде јануара.
У предстојећем периоду савјетује се избјегавање резидбе у засадима воћа, посебно у случају младих засада и засада у лошијем кондиционом стању.
У Министарству објашњавају да је улазак воћних врста у зимско мировање углавном текао регуларно, односно да у јесен прошле године нису регистроване појаве које би утицале на смањену отпорност биљака на ниску температуру.
"Сезона се одликовала повољним распоредом падавина па су воћне културе регуларно завршавале развојне фазе и спремне ушле у зимско мировање, нису регистроване појаве касног задржавања листа нити појаве ретровегетације које би утицале на евентуално додатно исцрпљивање биљака у јесен", рекао је помоћник ресорног министра Борис Пашалић.
Он је додао да се улазак биљака у мировање одвијало постепено, без значајнијих температурних осцилација, па су биле боље припремљене за појаву екстремних температура, као и да је период екстремних температура трајао релативно кратко, пар часова, и није му претходило нити слиједило нагло отопљавање.
У Министарству наводе да се одређени степен оштећења може очекивати у засадима ораха, малине и винове лозе, зависно од локалитета, температуре и физиолошке конституције.
"Могуће је да на појединим сортама винове лозе дође до измрзавања вршног дијела ластара уколико нису довољно одрвењели у току јесени. Температура у Херцеговини се протеклих дана спуштала до минус десет степени, при чему је могла настати штета управо на лоше или непотпуно одрвењелим ластарима", рекао је Пашалић.
Он је додао да је на малини могуће парцијално измрзавање изданака у условима гдје није дошло до правовременог одрвењавања, у парцелама гдје нема сњежног покривача и гдје су ластари подигнути уз арматуру прије зиме, а угрожене парцеле су оне на којима је дошло до пада температуре испод минус 20 степени, посебно уколико се налазе на вјетровитијим позицијама.
Ипак, истиче Пашалић, процјена потенцијалних оштећења на воћним културама моћи ће бити извршена тек са доласком топлијег времена, у фебруару или марту.
Ниска температура не би требало да нанесе штету на озимим културама, јер је присутан сњежни покривач као изолатор, чије би што дуже задржавање било корисно.
"Највећа штета од ниске температуре на озимој пшеници настаје када је земљиште суво, јер се грије и хлади до шест пута брже од влажног, а са појавом вјетра и суше повећавају се оштећења на биљкама. Снијег спречава и појаву учесталог смрзавања и одмрзавања земљишта које би могло формирати покорицу, што би довело до појаве да се површински дио тла диже и повлачи младу биљку која губи контакт са подлогом и пропада", објаснио је Пашалић.
У сточарској производњи ниска температура утицала је а смањење производње млијека, на неким фармама и до десет одсто, а констатовани су и губици у свињогојству, који се манифестују првенствено већим морталитетом прасади приликом прашења, на појединим фармама и до 15 одсто.
Мањи губици могу се јавити у перадарству и рибарству, док у производњи свињског и говеђег меса не треба очекивати губитке.
Процјењује се да би и пчелари могли имати губитке уколико се настави са периодом ниске температуре, а најмањи губици су у овчарству, осим номада који немају обезбијеђен шталски простор и довољно хране.
"Највећи проблем који фармери имају тренутно је обезбјеђење воде за напајање стоке, јер су повећани трошкови енергије да би она била доступна стоци. Такође, повећани су трошкови исхране због већег искориштавања хране за одржавање тјелесне температуре", рекао је Пашалић.
Он је најавио да ће службе Министарства наставити активности на даљем праћењу производње.
Извор: СРНА