Нечувено: Бошњачки академици Андрића упоредили са Хитлером?! (ВИДЕО)
Српски и хрвтаски историчари и књижевници поручују - ово само потврђује болесне амбиције из одређених бошњачких кругова.
Од политичара - електротехничара до самопрозваног историчара књижевности, ријечи су које најбоље описују Русмира Махмутћехајића и његову књигу "Андрићевство", за коју каже да је прво цјеловито испитивање културно расистичких односа Иве Андрића према Босни, босанству и бошњаштву.
Скандалозна запажања о нобеловцу Иви Андрићу, Махмутчехајић и његове колеге из СДП-а изнијели су у Мостару, гдје су Андрића упоредили са Хитлером, а његов књижевни рад назвали резултатом тзв. геноцида над Бошњацима.
Да није ријеч о науци већ о политиканству објаснио је СДП-ов одборник Нерин Диздар, који се на промоцији књиге нашао у улози, како наводе, истраживача Идеологијских заблуда, а којем је засметало што Андрића цитирају хрватски и српски политичари попут Милорада Додика и бившег хрватског предсједника Иве Јосиповића. Толико далеко отишао је да је рад нобеловца назвао ратним идеологијама '90-их.
Ово је пуцањ у празно и поновни покушај да се бошњаци представе као једине жртве, а средство за њихове циљеве овај пут постао је великан књижевности Иво Андрић -поручују историчари и књижевници. Кажу да покушајем сатанизације Андрићевог имена и дјела откривају своје стварне намјере из ратних ''90-тих -стварање етничке чисте бошњачке државе.
"Ти ставови су ван сваке памети. Међутим, овде није Андрић циљ већ средство за остварење других циљева. То је добар пут да се неко политички етаблира у том националистичком естаблишменту, тако да је он овде нека врста колатералне жртве, а с таквим ставовима је немогуће, јер они су толико сулуди да свака реакција на њих је узалудна", каже писац и сценариста, Јосип Млакић.
Српски књижевници ово називају рафалом бесмислица које су чак ниже и од лажи и да им не треба давати превелику пажњу, јер за њих је то душевна храна. Ипак, поручују да је очигледно да овим ударају на оно што је највриједније у српском националном идентитету - а то је борба за истином коју је Андрић снажно описивао у својим дјелима.
Поручују, овакве приче су намијењене за публику која никада није читала, нити ће читати Андрића чије дијело је веће од њега самог и не може га окаљати бошњачко политиканство.