latinica  ћирилица
05/01/2017 |  09:02 | Аутор: РТРС

Богданић: Трезорски систем пословања - потпуна контрола утрошка средстава

Једно од дугорочних рјешења Министарства јесте интегрисани информациони систем у здравству, односно електронске књижице, најављује министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Драган Богданић
Драган Богданић - Фото: РТРС
Драган БогданићФото: РТРС

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Драган Богданић истиче да је циљ увођења здравствених установа у трезорски систем пословања успостављање потпуне контроле утрошка средстава, да оно што је намијењено за лијечење пацијената - за то буде и утрошено.

"Такав модел зауставиће стварање нереалних обавеза. Онај ко је трошио средства ненамјенски мораће убудуће да их троши намјенски. Све договарамо са Свјетском банком и свјесни смо да ћемо имати много изазова, али морамо ићи ка рјешењима", поручује Богданић у интервјуу Срни.

Он појашњава да би ова конкретна реформска мјера за почетак требало да обухвати домове здравља и оцјењује да су примједбе појединих начелника, када су у питању домови здравља који имају дуговања - нелогичне, јер су управо локалне заједнице њихови оснивачи.

"Они постављају и смјењују руководиоце, а, истовремено, ријетко која општина испуњава своје обавезе према свом дому здравља. Истовремено, не постоји дом здравља према којем Фонд здравственог осигурања није испоштовао све обавезе које су уговорене за лијечење пацијената", истиче Богданић.

Министарство је протеклих година набављало савремену медицинску опрему, настојећи да унаприједи дијагностику и лијечење, али таква опрема захтијева велика финансијска средства за одржавање.

"Питање сервисирања, као и комплетних набавки, намјеравамо да ријешимо централизацијом набавки преко Фонда здравственог осигурања, што смо дијелом већ и увели", појашњава Богданић.

Он наглашава да једно од дугорочних рјешења Министарства јесте и интегрисани информациони систем у здравству, односно електронске књижице.

"На тај начин имаћемо потпуни увид у дијагностику и лијечење пацијената, видјећемо гдје се генерише највише трошкова и покушати да рационално и намјенски трошимо средства у здравству.

Тако ћемо моћи да избјегнемо беспотребно трошење средстава и усмјеравамо га тамо гдје је то највише потребно - за најефикасније лијечење пацијената. То је процес који ће трајати, али представља дугорочно и планско рјешење", појашњава Богданић у интервјуу Срни.

Он најављује да ће Министарство у наредној години бити још прагматичније, што очекује и од свих у здравственом сектору.

Богданић наглашава да пацијент мора бити у првом плану и на првом мјесту у здравственом систему.

Оцјењујући 2016. годину, он наводи да је била "врло турбулентна и захтјевна, а да су изазовна времена тражила и тешке одлуке".

Он је као напредак навео чињеницу да друштво почиње да схвата да здравствени систем није бесплатан и да се у њега мора стално инвестирати, да би се унаприједило лијечење пацијената.

Али, без обзира на све тешкоће, капитални пројекти у здравству нису стали.

"Годину смо почели отварањем савремене поликлинике - јужног крила Универзитетског клиничког центра Републике Српске, која се простире на 18.000 метара квадратних, а наредну почињемо пресељењем клиника у завршене и опремљене двије етаже Централног медицинског блока", истиче Богданић.

Он наводи да су и у примарној здравственој заштити остварени велики помаци у изградњи и опремању амбуланти, те да је завршена или при крају изградња или реконструкција објеката домова здравља у Гацку, Новом Горажду, као и амбуланте у Омарској, у оквиру Дома здравља Приједор.

Ту су и амбуланте Винска, Горње Колибе и Лијешће, у оквиру Дома здравља Брод и амбуланта Осмаци, у оквиру Дома здравља Зворник, укупне вриједности око 800.000 КМ.

"У току је изградња објекта дома здравља у Братунцу, као и амбуланте у Мртвици у Лопарама, Дубраве у Градишци и Доњим Колима код Бањалуке.

Такође, у току је адаптација и реорганизација домова здравља у Добоју, Рудом, Чајничу, Невесињу, Козарској Дубици, Сребреници и Скеланима, као и амбуланте Бољанић код Добоја", истиче Богданић.

Он додаје да су, само у примарној здравственој заштити, у току радови укупне вриједности 5,6 милиона КМ.

Извор: СРНА