Сарајево- Регионална конференција о говору мржње
- Нажалост, данас широм Европе свакодневном можемо чути примјере говора мржње и вријеђање осјећаја различитих група и људи - рекао је Вигемарк на конференцији коју је организовало Министарство за људска права и избјеглице БиХ уз подршку пројекта ЕУ - Подршка пружаоцима социјалне помоћи и побољшање капацитета за праћење.
Вигемарк је нагласио да се друштвени медији и интернет јако често користе у сврхе ширења говор мржње.
- Морамо наћи начин да се то питање регулише на интернету, да се омогући људима да пријаве овакав говори уколико га негдје чују, било на интернету или у другим медијима - напоменуо је специјални представник ЕУ.
Он је указао да је током кампање за локалне изборе било примјера говора мржње, изразивши задовољство што је реаговала Централна изборна комисија БиХ санкционисала неке од политичара који су учествовали у томе.
Према његовим ријечима, увијек је лако користити симплистички говор и неке звучне изјаве које некад могу да укључују и говор мржње, умјесто да се говори о чињеницама, о стварној ситуацији.
Министарка за људска права и избјеглице БиХ Семиха Боровац истакла је да се то министарство опредијелило за регионалну конференцију о теми говора мржње свјесно чињенице да његов негативан утицај на друштво има далекосежне посљедице.
- Због тога ову појаву не смијемо маргинализовати, толерисати и посебно оправдавати. Нама у региону потребна је заједничка сарадња и координација како бисмо ово крупно питање заједнички ријешили - рекла је она.
Сматра да је потребно пуно више дијалога, толеранције, међусобног поштовања, поштовања другог и другачијег, а посебно самокритичко преиспитивање властитих увјерења.
- Долазак колега из Србије, Хрватске и Црне Горе данас да заједно у БиХ разговарамо о овој врло значајној теми јесте директан допринос изградњи повјерења, међусусједских односа, изградњи мира истабилности у региону. Нарочито веома важна улога у овоме јесте и улога медија и политичара, али и сваког од нас како би се говор мржње сузбио на сваком мјесту - рекла је министарка.
Лејла Турчило са ФПН у Сарајеву је истакла да се најчешћи примјери говора мржње могу видјети у коментарима на веб порталима испод одређених чланака и друштвеним мрежама.
- Говор мржње је најмање присутан у медијским садржајима које производе новинари. Дакле, новинари су мање носиоци говора мржње иако морамо признати да постоје примјери непрофесионалног извјештавања у неким медијима - рекла је она.
Напоменула је да се велики број портала труди да уклони коментаре који су непожељни у смислу говора мржње, али да проблем остаје да је недовољно јасно дефинисан говор мржње и његово санкционисање на чему ће се у медијској сфери морати радити убудуће.
Генерални секретар Удружења БХ новинари Борка Рудић рекла је да се ово удружење дуго бави питањем смањења говора мржње у медијским садржајима и на порталима, на друштвеним мрежама.
- Управо смо завршили мониторинг медија, припремамо и извјештај о томе на који су начин медији пратили локалне изборе у БиХ. Прелиминарни резултати показују да је 1,8 одсто медијских изборних садржаја било са различитим облицима говора мржње - истакла је она.
Према њеним ријечима, то није велики проценат, али с обзиром на штетне посљедице говора мржње, БХ новинари треба да се баве тим питањем и подижу свијест новинара о томе да говор мржње није слобода изражавања и да се кроз медијске садржаје мора јасно поставити разграничење између говора мржње и слободе изражавања.
Рудићева истиче да је јако важно да сами новинари и медији не буду извори говора мржње, већ да се он деконструише кроз медијске садржаје и покаже да то није прихватљив говор у јавном простору.
Извор: СРНА