На Бањалучку берзу за пет година изашла само једна фирма
Међутим, у посљедње двије године примјетно је смањења броја делистираних акција, али, према мишљењу стручњака, посебно забрињава недостатак приватних предузећа која су спремна да изађу на берзу, што се дешава и у земљама региона.
Милан Божић, директор Бањалучке берзе, рекао је да делистирање са берзе значи најчешће да су предузећа угашена у поступку стечаја или да имају заокружено власништво, па су због тога наставила да послују као друштва с ограниченом одговорношћу или затворена акционарска друштва.
- Од оснивања Бањалучке берзе било је очигледно да је због модела масовне ваучерске приватизације листиран велики број акционарских друштава који није био сразмјеран економској развијености Републике Српске. Имали смо ситуацију да је на Бањалучкој берзи крајем 2004. године било листирано око 830 предузећа. Многе веће и развијеније економије нису имале тако велики број предузећа листираних на берзи - подсјетио је Божић.
Према његовим ријечима, добар дио предузећа након завршетка рата није могао да нађе тржиште или није могао да промијени застарјелу технологију, тако да нису ни обновила пословање, па су угашена у стечају или ликвидацији. Он истиче да је у приватизације био велики број случајева у којима купци државног капитала нису имали намјеру да обнављају пословање, него куповину имовине, најчешће атрактивних некретнина и земљишта. Све то је довело до тога да је 76 одсто од укупно делистираних предузећа делистирано са берзе након закључења стечаја, односно ликвидације.
- У предузећима у којима је преузето и заокружено власништво, дошло је до трансформације у д.о.о. (22 одсто) и затворена акционарска друштва (два одсто) - казао је Божић.
Како је истакао, промјена правне форме из акционарског друштва у д.о.о. догађа се у предузећима која имају заокружено власништво, тј. једног акционара или мањи број повезаних акционара који донесу одлуку о промјени правне форме. Неријетко се ради о малим предузећима са само два или три запослена. Божић каже да таква предузећа најчешће не могу да поднесу трошкове којима су оптерећена већа акционарска друштва која су листирана на берзи.
Навео је да је потребно радити на хармонизацији структура управљања тако да би имали јединствену управљачку структуру у Српској, а онда мањим акционарским друштвима дозволити да власници имају могућност смањења броја органа или представника у тим органима.
- Није добро рјешење да предузеће које вриједи неколико десетина хиљада КМ мора да има исте органе као и акционарско друштво које вриједи више десетина милиона марака - сматра он.
Истиче, да треба радити на креирању стимулативног пореског окружења за предузећа која желе да се развијају освајајући нова тржишта прикупљањем капитала на берзи. Сматра да су ријетка предузећа у Српској која имају амбиције да буду тржишни лидери у регији и таквим треба обезбиједити порески третман и услове који им омогућавају да изађу на већа тржишта. Иначе, у посљедњих пет година 46 акционарских друштава је промијенило форму пословања у д.о.о, док је пет предузећа одлучило да настави пословање као затворено акционарско друштво.
- У посљедњих пет година, на Бањалучку берзу је изашло само једно предузеће, и то Ветеринарска станица Дервента 2013. године. Било је емисија приоритетних акција или акција након диобе предузећа - навео је Божић.
Предраг Дудуковић, члан Удружења економиста SWОТ, рекао је да се на овим просторима д.о.о. једноставно плаше изласка на берзу и трансформације свог предузећа у неко акционарско друштво.
- Они ће радије посегнути за додатним изворима финансирања у банци, плаћати камате за то да фирма остане у његовом власнишву, него да своје предузеће стављају на берзу и на тај начин дођу до свјежег капитала - наводи он, и додаје да то овдје није заживјело.
Сматра, да би требало организовати додатне едукације како би власници предузећа видјели шта им доноси излазак на берзу.
- То обични власник капитала, просјечног знања, на овом подручју не зна. Он не зна који би могли бити његови бенефити када би његово друштво изашло на берзу. Не зна, нема ко да му објасни, јер нема семинара, едукација о томе или било чега другог што би му помогло да види неку своју шансу ако би изашао на берзу - наводи Дудуковић.
Извор: Независне новине