Еврогрупа у Бриселу данас о помоћи Грчкој
Редовно окупљање 19 министара еврозоне ће се одржати непосредно послије италијанског уставног референдума, при чему пораз премијера Матеа Ренција потенцијално врши нови притисак на евро и пријети повампирењем тињајуће кризе еврозоне, што додатно компликује грчке преговоре, оцјењује агенција Ројтерс.
Ако министри еврогрупе буду постигли договор у Бриселу, вјероватно ће одржати и други састанак прије Божића како би разговарали о ублажавању грчког дуга и улози ММФ-а, рекли су званичници из Европске уније.
Кредитори из еврозоне траже од Грчке, у оквору 86 милијарди евра вриједног пакета помоћи, да спроведе опсежне реформе и прода државну имовину, али преговарачи до сада нису успјели да се договоре о реформама у области радног законодавства и енергетике, односно о грчким фискалним циљевима за 2018, остављајући министрима да данас превазиђу преостали раскорак.
Договор би омогућио разговор о значајним мјерама за ублажавање грчког дуга, који износи око 180 посто бруто домаћег производа, највише у еврозони.
Први сет краткорочних мјера, који би се примијенио прије 2018, представиће Механизам европске стабилности, спасилачки фонд еврозоне, али је он далеко од довољног да би грчки дуг учинио одрживим, рекли су европски званичници.
ММФ, кључни кредитор у претходним грчким спасилачким пакетима, условио је своје учешће значајним смањењем грчког дуга, постављајући крај ове године као крајњи рок за доношење одлуке.
Њемачка, највећа економија еврозоне, жели ММФ као савезника како би смањила своју изложеност према Грчкој, али жели и да појача притисак на Атину да спроведе реформе.
Грчка мора да спроведе структурне реформе, умјесто да добије даље ублажавање дуга, ако жели да постигне одрживи раст и да остане у еврозони, изјавио је јуче њемачки министар финансија Волфганг Шојбле.
ММФ сматра да су захтјеви Берлина нереални, осим уколико Грчка не добије значајно ублажавање дуга или усвоји нове буџетске резове. Грчка влада се противи новим мјерама штедње, наводи британска агенција.
Извор: Тањуг